Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. VIII.

новац гледа зло и невољу, чешка се иза уха, јадикује, али ни прстом да мрдне, како би невољи доскочио. Чује он, да томе има лека, да љ)гди по другим крајевима пршћу лозу нечим, па болест као да си руком однео. По неки од њих, особито у задње доба, иду послом у свет, па виде, како се тамо виногради зелене као гора, како се то тршће, сади, калами. Али на све то они само сумљиво врте главом: Дошла болест на лозу као и на људе, па ће и проћи сама од себе. Било је то и за цара Соломуна пре Христа, па смо ми после опет пили добра вина, И сад тек чујемо, да су Бановци почели винограде уређивати и обрађивати, како то раде други напредни људи, па и Срби. А да покушамо израчунати, колико је Банија изгубила за двадесест година, што Бановци нису хтели од напредних људи примити нови начин обрађивања винограда. У Банији има преко сто хиљада Срба. Многи су имали велике винограде, па и велику корист годишњу, неки мале винограде, па и корист малу, а неки ни једног ни другог. У средњу руку ипак можемо узети на сваку душу по 2 круне годишње користи од винограда. То је годишње на сву Банију најмање 200 хиљада круна, али за 20 година 2 милиоНа круна готова новца, а да и не рачунамо камате. Државног пореза тешко да су платили више га то доба. А колику је штету нанело народу за то време пиће спиритуса! Видите шта стоји народ често чврсто држање уз старе обичаје или конзервативност. Наставићемо о овом у другом броју, говорећи о другој једној ствари. А.

Краљ и народ. Концем прошлог и почетком овог мјесеца био је наш краљ у Босни и Херцеговини. У Босни и Херцеговини није добро народу. Тамо је још и сад голема већина ратара кмет. И то су једине земље, осим Турске, у којима и сад, у двадесетом веку има кметова. Зато је тамо ратар већином гладан, бос и подеран. Народ пропада рпимице. Управа у земљи била је 30 година, као код нас Раухова. Чиновници су народу тежи од наших. Највећи део чиновника је странац: Немац, Мађар, Пољак, то су људи, који нису ваљали ни за што у својој земљи, па су отишли у Босну да живе господски. Као мисле: За Србе и Босну добри су. У срцу њихову нема ни труна љубави према народу. Тешко је зато Србину ратару с њима. Краљ је дошао био у Босну, да види како су те земље напредовале. Али он то није могао ви-

дети, јер то не би било добро по управљаче земље. Да је могао видети, он би видио јадне нахерене колебице, зло обрађена поља, мршаве и испијене ратаре у траљама и ритама, голу њихову децу, невољу и јад. Краљ би видео, како су његови чиновници управљали земљом и судо им. Стога је влада учинила све, да владару то не упане у очи. Ради тобожње бриге за краљев живот, ради бојазни, да ко не би на краља насрнуо, опколила га је влада с једним чудом војске, жандара, полицаја, чиновника. Краљ је обишао само два три града, једно купалиште, на које је влада потрошила милионе. У села није краљ ишао, а народу влада није дала да се примакне краљу. Бојала се народних тужба. Све то било је криво краљу. И он је сам томе приговорио у Сарајеву. Рекао је: „Ту видимо само високе чиновнике; тих имамо доста и у Бечу; али ми би хтели видети народ." Но краљ се вратио у Беч, а да није видео како народ живи. Можда је то добро по чиновнике, али није добро по државу, па ни по владара. Јер сретна је само она држава и владар, којима је народ задовољан. Незадовољан народ је пушчани прах у бурету крај ватре. Искра само нека пане у њ и зло по све. Но, срећом, добио је народ у Босни барем иза 30 година сабор. И оно, што народ није могао рећи самом краљу, он може на уста својих посланика рећи у сабору, на очи целом свету. _Тај глас допреће и до краља. Варају се они, који мисле, да се и сад још могу запушити народу уста. Српски народ у Босни добро је први пут бирао на саборским изборима. Ми му поручујемо, нека тако бира увек, па и онда кад влада буде правила највећи притисак на народ и реч његова чуће се где треба.

— Васна Лава Толстоја. У једног оца била два сина. Он им рече: — Умријећу, раздијелите све по полак. Кад је отац умро, синови се нису могли подијелити без кавге. Пођоше сусједу, да он суди међу њима. Сусјед их запита, како је отац наложио да се дијеле. Они рекоше: — Он је наредио, да све дијелимо по половици. Сусјед им рекнег — Па распарајте по полак сву одјећу, разбијте по полак све посуђе и разрежите по полак сву стоку. Браћа послушају сусједа и не остаде им ништа.