Српско коло

Број 24.

Загреб, у четвртак 17. (30.) јуна 1910.

Год. VIII.

Излази сваког ^ ^ ш т Ш Ш Огласи рачунају се по четвртка у недјељв ШШ јРИШј* Ш*Ш Ш«Ш §§§ Ш & & | Ш ^гЦк Ц цјеновнику. Ако се виллл |1^В В1 Ц1|Ј2 I Ш Ш М ШШ | I ше од три пута увр7 Ш Ш,гаШ - Ш М 1-1 Р 3 Иа*ИР Ц Ш ШШ Ш Ш шћ УЈУ> рачунају се јеЦијена за Ауетро-Угар- И вјнмр' т и ц Ш Ш МН^јк Ш « И Ш Ц Ш —- фтиније. еку: на годину К 3*20 ЕВ^Ш в јвј Ш Н № Ш ■ ВЈШ И ш ШкЈВ Јш И Д Д к ФФА на по године К 1*80 ЧшВшг ■ Ш Ш ч Ј јј ЛР I Н *?-'"*• И Ш В| ^ШИ>г .Уредништво се налази у на четврт. год. К —*80 —■»- Николићсвој улици бр. 8. За друге зенље: на го- , , в _ __ „, ,, . С С И Г УР Ж дину 6 круна. Поједи- НАРОПНИ ЛИОТ народиог цшсга". РукоНИ бројеви 10 ПОТ. ! 8/П! -»"*"*<-/ ~ пиеи се И1 »раћају. ,,1.1 ... 1.1.Ј.', 1.1 . II - * -I | . 114 >.'■ ■■ II I ■' ■ ■ . I . Ј.. I . I . Т* ...' -~-| ... -""5 ... ■ ... | , Издаје: Друштво „Српско Коло" (д .-д.) Уређује: Уредништво „Србобрана"

Видов дан. Велик и славан је дан Видов дан. Милијуни имаће на тај дан једну душу, исти осјећај. Избрисаће се државне границе, нестаће препријека, а царевати једна мисао свеколике Србадије од Балкана до Адрије. Не кукајмо, јер Видов дан није дан туге и жалости, него бијели дан слободе и радости. На Косову није пао протагониста велике трагедије, пропала је само љуска, случајни облик, а остало језгро, које живи, живиће и даље. Расцијепани на толико страна, завађени између себе, на В. дан ћемо то заборавити. Све ће се душе слити у једну велику душу, која ће једно осјећати и у којој ће се редати слике: мајке Југовића, Срђе Злопоглеђе, Косовке дјевојке, Милоша и његова оба побратима, а уста ће зборити клетву Лазареву. У тој подређености себе, жртвовању своје личности пред опћим, великим радом, лежи значај Косовског дана. * * * Времена се измијенила и непријатељ у њима. Нови Видов дан није везан за вријеме и одређен дан, он се доживљује сваки час и на разним мјестима. Хоћемо ли живити, морамо бити спремни умријети, жртвовати све за увјерење. Да дочекамо непријатеља приправни, требамо се утврдити. Те ће утврде бити: соколи српски, ратарске задруге, читаонице, новчани заводи и друге установе. Будемо ли њих држали на висини, а уз то имали ватре и љубави за наш опстанак, тада је побједа сигурна, и онда ће стари Видов дан замијенити нов, који ће бити кобан по душмане наше. Дочекаћемо их спремни и док они буду лежали под зидинама нашим блиједи и сатрвени, наша ће се побједна пјесма орити по свима странама, гдје ма једно српско срце бије. * * * На Видов дан ће по пети пут кликтати зеленим вијенцем Соколи Српски. Пети пут с Јатиће се око гроба честитога кнеза са завјеР° м ) да на нас неће пасти клетва Лазарева. Под Чувајте и остављајте свакк број овога лкста,

плавим небом ФрушкеТђре, стајаће они поносни и свјесни, са ^^?© : - ч ди?нутим барјаком, на ком је исписано: здр^вШ^, храброст и морална честитост. Јунаци дана долазе са вјером, да осоколе слабе и мекушне, да у млаку крв улију нова живота, снаге и полета. Међу хиљадама свијета видиће се на Видов дан њихови и ако мали, али чврсти редови, владаће њихова снажна воља. Око гроба Лазарева Српство из свију крајева поздравиће Спколе наше, нашу нову војску. Соколи српски, здраво! М. Г.

Новим путовима. II. Због тога што смо ми Срби људи конзервативни, старозоље, ми много губимо: И обрађујући земљу по старом начину; и тимарећи стоку као чукундеде наше; и држећи многе старинске непотребне обичаје, непотребне, а врло скупоцене; и тако даље. Кад би се све то срачунало, што ми годишње изгубимо, јер непримамо ново добро и не остављамо старо рђаво, изнело би то милионе. То наше слепо држање за све старо криво је и том, да је странац узео у своје руке занимања и послове, који највише носе, а готово да су и најлакши, док Србин вечито туче мотиком по бусењу. Србин ради ропски од зоре до дубоког мрака, храни се просеницом, пије смрдљиву спиритну ракију или водљикаво вино, странац ради одређених 8 до 10 сати на дан, једе месо, пије пиво, чита, шеће, живи као човек. Занат, трговина, фабрика, то је у рукама странаца, они ту господаре. Ми смо у том слабији и у најчистијим српским крајевима, а да и не говоримо о крајевима мешовитим. И ма колико ми волели ратарски живот, ми морамо признати, да се у тим пословима боље пролази и лепше живи, него што живи и пролази многи и многи ратар. Јер има и ратара, код којих су прилике повољне, па живе лепо. Да је истина ово што говоримо, не требамо тек доказивати. Когод је завирио у кућу правог трговца, занатлије, а да и не говорим "" *""" 1 ——""Ч 1 I ц—«. јер ће вам требати н послије, да га нитате.