Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

о фабриканту, тај је видео, да он живи и бол>е и уредније, него ратар. Туђинци: Немци, Јевреји (Жидови) и други јамачно нису људи глупи. Па кад они наваљују у те послове, онда у тима пословима доиста има нешто добро. Све то види наш ратар, па опет се држи старог као слеп, боји се одважно коракнути новом стазом, па бар децу своју послати њоме у нови и бољи живот. Све он то види, па опет хуче, чешка се по глави, изговора се свакако кад му саветујем, да дете пошаље у свет у шегрте, нека једаред постане другачији човек, него отац му. Ту ти одмах искрсне стотину запрека: И нема се трошка; и дете је још слабачко; и није баш бистре главе; и далек је туђи свет, а дете дивље, па ће пострадати и изгубити се; и треба код куће неко за кравом поћи, или у пољу помоћи; и нису тежачка деца за то, не умеју она друго до оно што и њихов отац и дед И дете остаје код куће, да се дави у тескоби; бије са комшијама око међа; болује без лечника и апотеке; аргатује од зоре до касне ноћи, гушећи се сухим хлебом, луком, обареним крумпирима, расолом; седи по затворима нечистим за потрице, шумске штете, увреде разне ситне господе... А дотле се странац из бела света доклатио у село или град у крају, у ком живи српски народ, стиче лакшим начином иметак леп, ради нам о глави, пљује на наше светиње, ратара Србина назива свињом и марвом, запушује нос, да му Влах или Рац не смрди, а кад дође какав велеиздајнички процес онда јури као коза на со, да сведочи против Срба и пење их на вешала. Тако су странци прекрилили Српство, па стичу милионе из српских џепова и тима милионима онда држе у ропству сваког Србина, коме затреба кредита, да ради и напредује. Из тих милиона подупиру они онда своју школу, и цркву, друштва своја, новине, књиге, а све што је наше и чему треба потпоре мора да вене и најпосле пропадне. Јер зар ће она господа чиновничка моћи подупрети што? Немају ни сами шта да једу, задужена им је свака длака на глави. Зато се Србин ратар мора у овом погледу отрести конзервативности, па дете своје слати у свет у шегрте, да из њега постане просвећени и имућни господар, који ће, било на селу, било у граду стицати, потискивати туђинца и носити у руци заставу српску, и уједно бити од велике помоћи и својој породици из које је потекао. А њој ће, и без његове помоћи, бити боље, јер ће јој бити пространије, кад неко оде у свет, кад не остану сви на домаћем прагу.

Ми смо често о овом писали, а пишемо и опет, нарочито сад на крају школске године, кад су деца свршила основну школу, па их треба одмах слати у свет, док не забораве шта су у школи научила, „Привредник" у Загребу постараће се да смести све, па ма колико их послали. Кад год будете мислили о овом сетите се, да странац занатлија, трговац и фабрикант сваке године милионе извлачи од српских џепова, да се за неколико година из наше кесе тако извуче и стотина милиона, а из тог новца да се онда кује оружје за упропашћивање српског племена. Зашто, браћо, да тај поток злата не тече у српске џепове, зашто да се њиме не зиђу зидови и куле, иза којих ће српско племе бранити од напасти туђинске? Не смемо се завући у своја села и плести котац као отац. Морамо кренути новим бољим путовима. Покренимо, примајмо све ново, што је добро и корисно. Занати, трговина, цветају сада у ово ново време, и Срби се морају латити оног што напредује највећма у свету: Заната и трговине. А.

Радикалски рачуни. Српски народно-црквени сабор изабрао је одбор за ревизију, који ће испитати, како се управљало народним иметком од године 1890. до 1909. Од године 1890. до половице 1902. био је на управи Саборски Одбор, у ком није било радикал ^, а који су радикали назвали „хајдучки" Саборски Одбор. Од половице 1902. па до половице 1910. управљао је народним иметком радикалски Саборски Одбор. Одбор за ревизију рачуна српских народних фондова, који је изабрао овај сабор, пронашао је, да је први Саборски Одбор, такозвани „хајдучки", у ком није било ниједног радикала, примио под своју управу 12 милиона 104 хиљаде 743 круне и 43 филира фондовског иметка, а предао је 1902. године радикалима у ]5уке 18 милиона 952 хиљаде 284 круне и 25 фил., дакле за 6 милиона 847 хиљада 540 круна и 53 фил. више. Од тих скоро 7 милиона вишка привриједио је стари Саборски Одбор поштеном управом 3 милиона 204 хиљаде 597 круна и 76 фил., а она 3 милиона 642 хиљаде 942 круне и 72 филира придошла су без заслуге Саборског Одбора. Дакле „хајдучки" Саборски Одбор пригосподарио је фондовима поштеном и ваљаном управом преко 3 милиона круна. Да видимо радикале: На крају 1902. године износили су фондови 20 мил. 297 хиљ. 321 К и 33 фил. Прошли мјесец предали су радикали Саборском Одбору