Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

19 мил. 456 хиљ. 495 К и 43 филира, дакле, мање преко 840 хиљада круна. Но осим тога ушло је за то вријеме без заслуге радикалског Саборског Одбора у фондове 2 мил. 74 хиљ. 474 круне и 72 фил. дакле, кад се то урачуна и придода оном горе, онда прави мањак ол новца, који су радикали примили, износи 2 мил. 915 хиљ. 300 круна и 62 филира. Но од тога свега морамо одбити Текелијину закладу, коју је мађарска влада узела испод руковања Саборског Одбора, а која је велика 2 мил. 554 хиљ. 331 круна и 44 филира. Кад се то одбије онда чисти мањак, за који су радикали народне фондове снизили рђавом управом, износи 360 хиљада 169 круна и 18 филира. Стари Саборски Одбор увеличао је народни иметак за више од 3 милиона круна, а радикали га умањили за 360 хиљада. Но кад томе прирачунамо 426 хиљада 821 круну и 22 филира, колико су радикали потрошили на поправак владичанских дворова у Вршцу и Темишвару и што су у рачунима метнули у активу, онда прави мањак износи 787 хиљада 790 круна и 46 филира!! Откуд је дошло до овог умањења народног иметка? Радикали су силни новац потрошили на вођење парница, само да заслуже њихови адвокати; на силне путне трошкове чланова Саборског Одбора; на многобројна новоуведена чиновничка мјеста, на која су поставили силне рођаке својих првака; на непотребне припомоћи својим присташама и т. д. Стари Саборски Одбор потрошио је на парничке трошкове од 1890. до 1902. године свега 27,569 круна и 46 фил. Радикали су потрошили од 1902. до 1909. свега 339.194 К и 14 филира, дакле за мање година 12 пута више!! Сам др. Ђорђе Красојевић, потпредсједник радикалне странке дигао је у име парничких трошкова 83.710 К и 65 филира, а др. Бранко Илијћ 197.059 К и 86 филира. И тако је то ишло редом. Наставићемо о овом у другом броју.

Русија, Русија иза Владимира Мономаха па до провале татарсне (од 1125-1224.) Поуке, које је Владимир Мономах дао својој Дјеци, биле су бапање зрна граха (пасуља) о зид. Све се одбило од њих и они поцијепали своју велику очевину на множину малих кнежевина. Док нико није ударао с вана, било је још како тако. Али снажном насртају споља не би могла одољети раскомадана Русија.

Страдала је стога због провале дивљих Половаца с југа, који су дигли главу, чим је Владимир склопио очи, и због навала Шведа и Нијемаца са сјевера, који су приграбили себи велик дио руске земље. Док су непријатељи ударали из вана, дотле су силне међусобице изнутра између многобројних малих кнежевина раздирале земљу изнутра. Русија је од свега тога страшно страдавала, народ осиромашио, трговина пропала особито на југу са Грчком. У то несретно доба цвјетао је једино на сјеверу град Велики Новгород (Новиград) и почела напредовати једна мала кнежевина по имену Владимирска, по главном граду Владимиру; касније је у овој кнежевини постао главни град Москва, и из ове кнежевине развила се послије садања силна Русија. Како и кад, чућемо. Просвјета у Руса до татарсне провале. Док Руси нису примили хришћанске вјере, нису право ни знали за писмо, књигу, школу, науку или укратко просвјету. По свједочанству једног грчког калуђера, по имену Храбара, Словени су, и прије него примише хришћанску вјеру, знали за писмо. Јер тај калуђер вели, да су Словени „читали и писали цртама и зарезима". Но из тога се не види, да су то била права слова, а још мање да су знали за књигу. То су ваљада били само неки знаци. Но један арапски писац, који је живио око 900. године, у свом једном дјелу насликао је или боље прецртао један натпис руски, који је био урезан у комад бијела дрвета. Сам Арап вели да не зна „јесу ли то цијеле ријечи или тек поједина одијељена слова". Но књиге свакако нису умјели писати, нити су се служили писмом много док се није сачувала ниједна књига руска из доба прије примања хришћанства. Кад су Руси примили од Грка хришћан , ску вјеру, онда су примили и грчку просвјету; науку, књигу, па и писмо ћирилско, које је састављено према грчком писму. Најстарија руска књига од оних које су се досад сачувале, јест једно еванђеље писано године 1056. и 1057. у граду Новгороду за управника тога града Остромира. Из каснијег времена има много више до сад сачуваних књига. Науком и писањем књига бавили су се највише калуђери у манастирима и свећеници. Јарослав Мудри наредио је, да манастири на свој трошак издржавају школе и учитеље за народ у манастирима.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују н читају овај лист.