Српско коло

Врој 26.

Загреб, у четвртак 1. (14.) јула 1910.

Год. VIII.

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) *&&&* чазљ- Уређује: Уредништво „Србобрана"

Излазн сваког 1етвртка у недјељи « * « Цијена за 1уетро-Угареку: на годину К 3*20 на по године К 1'80 на четврт. год. К —'80 За друге земље: на годину 5 круна. ГТо|едиви бројеви 10 пот.

НАРОДНИ

ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. » » » Уредништво се напази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА вародиог јансга". Руко~ писи се в* враћају. ~

Нове изборне лиетнне. Закон о проширењу изборног права прим* љен је, потврђен је и ступио је у снагу. По томе закону морају се саставити нове изборне листине најкасније до 4. септембра ове године, а до 5. септембра ове године најкасније морају већ бити изложене. Ко сад буде уврштен у изборну листину, тај ће имати право гласа до 1. јануара 1912. године. Од тих људи ће зависити у многоме судбина наше отаџбине и добро народа. Зато ми морамо гледати, да сваки наш човек, који има право гласа, уђе у изборну листину, да нико не буде из ње испуштен. То је велика наша дужност према самима себи и свом народу. Ми смо научили, да увек кукамо, како нам је други крив нашој невољи, како нам крњи наша права, како нам смета, да стечемо нова права. Изборно право је темељ свију државних и народних права. Ако је народ врстан на изборима увек победити, онда ће он поуздано постићи што жели и што му је потребно. По старом изборном закону ми нисмо могли увек победити, јер је од 40.000 изборника било њих близу 15.000 чиновника. А ми знамо, какви су плашљивци већина наших чиновника. За боље место, за повишицу плате, за то, да коракну у служби један степен више, већина их је спремна предати туђину све нас и наша права. Па кад их власт још притегне мало, онда и по готову. Стога су нас чиновници готово увек издавали на изборима. Коалиција је баш зато настојала пошто пото, да се изборно право прошири, да дођу До њега многи слободни људи, а нарочито ратари, како не би могли чиновници више одлучивати нашом судбом. Сад ће близу 200.000 ратара доћи до изборног права. Према тих 200.000 ратара губи се оних 15.000 чиновника. Сад, ако не будемо побеђивали, нећемо се моћи изговарати ни на кога, неће нам нико бити к РИв, до ми сами. ч А да лакше победимо, треба Да нас што више уђе у изборне листине, да нико ко има п рава, не буде испуштен.

Право гласа у градовима и трговиштима одгосподе: чиновника, доктора права, мед^цине, филозофије, попова и тако даље, имају исти који и до сад, а да не плаћају пореза. Осим тога имају право гласа у градовима и трговишгима сви они, који плаћају најмање десет круна изравнога или директнога (државнога) пореза. У градовима и трговишгима Бакру, Сењу, Карлобагу, Госпићу, Огочцу и Огулину" они, који плаћају 6 круна тога пореза. У задрузи врши право господар куће; ако је жена господар, припада право гласа најстаријем мушкарцу. У потајно подељеним задругама припада право гласа свакој грани, која плаћа 10 К или 6 К пореза у наведеним месгима. У селима и другим местима имаду ираво гласа: 1) Чиновници и друга господа^ која су имала то право и пре; 2) Сви они, који поседују некретнина и плаћају 15 К изравнога или директнога (државног) пореза, а у жупанијама личко-крбавској и модрушко-речкој само 6 К. У задрузи врши право гласа господар куће; ако је жена господар, онда врши право гласа најстарији мушкарац. У задругама, које су подељене потајно пре 1890. године, а деобе још нису грунтовно проведене, припада право гласа свакој грани, која плаћа 15 односно у Лици и модрушко-речкој жупанији 6 К пореза. 3) Сви обртници, трговци, уредници новина, чиновници новчаних завода, фабрика, разних банкарских и трговачких пословница, господарски и шумарски приватни чиновници, макар и немају некретнина, ако плаћају 15 односно 6 К пореза директног. У диретни иорез рачуна се земљарина, кућарина, порез на намате од главница и на ренте, опћа тециварина и доходарина. А аа ову годину рачуна се још и тециварина Н. разреда (главарина), опћи доходарински прирез и рударски порез. Јер, ови Ие иорези престати 1911. године, а изборна листина саставља се ирема иорезу ирошле године. Сад да кажемо, ко не може бити уврштен у изборну листину, па ма и плаћао порез до вољан и био господин.

Чувајтв и остављајте свани број овога листа, јер Ће вам требати и послмје, да га читате.