Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

сад раде, мора бити овако и помоћи нема. Али они не морају овако радити. У томе је ствар. Они могу свој рад удесити тако, да доспију на све, да на вријеме и окопају и покосе и жито спреме, па макар је ту Америка и макар су се издијелиле задруге. Морају почети радити онако, како раде сви напредни тежаци, па и напредни Срби тежаци, не само у равном Сријему, него и по брдовитој Славонији, па већ и у неким крајевима Баније наше. Они морају почети косити жито. То је прво. Свако зна, да се косом брже ради него српом. И они ће за дан два урадити косом, што би урадили српом текар за неколико дана. Оне преостале д?н'е заштедјеће и моћи ће копати кукуруз или косити и купити сијено. Доспјеће са мање тежака урадити много више. А друго, Срби ратари у Банији морају почети кукуруз сијати у редове и окопавати плугом окопачем и прашачем. Свуда у напредном свијету ради се тако, ради се већ чак и у Банији на неким мјестима у котару петрињском, вргомоском, а кажу ми да се ради гдјегдје већ и у котару костајничком. Један тежак из котара вргомоског, из села Перне, причао је скоро, да је ове године са 8 тежака окопао плугом њиву, за коју је лани, кад је окопавао мотиком, требао 40 тежака. Заштедио је дакле 32 тежака. Па да он претјерује, да је заштедио само 20, опет је много. Тих 20 тежака могао је употријебити на косидбу и купљење сијена. Па како је страшно то окопавање мотиком, како човјека срце боли, кад види дјечачиће и дјевојчице од 13 до 14 година, како се сатиру кукавци, млатајући од јутра до мрака њоме с дана на дан. Размишљајте о овом, браћо ратари, па читајте о том, распитујте се о том код других људи. Видјећете, да је ово боље и да се једаред мора овако почети. Вријеме је сад силно скупоцјено, нема се сад када пландовати. Мораш грабити да чим прије стигнеш и урадиш. Знајте, да нама Србима, који још радимо по старом начину земљу, —јер много и много Срба већ обрађује земљу напредно, — пропада сваке године неколико милијона круна због тога: и на изгубљеном времену, и на непотребном раду, и на мањем приходу с поља. А то не смије бити. Јер ми нисмо богаташи амерички, да можемо губити годишње милионе, па ни да осјетимо, него смо сиротиња, која осјети, и кад јој филир испане из џепа. А

„Српско Коло" прмма огласе по најуијеренијој цијени

Свака птица своме јату, Сваки братац своме брату. „Српско Братство; задруга за узајамно помагање", исплаћује не само посмртнину од К 2.000 (велико коло), од К 1.000 (средње коло) или од Н 500 (мало коло), него се брине и за сирочад својих редовних чланова.ј Српско Братство основало је из свог чистог добитка и прилога изванредних чланова „Фонд за сирочад Српснога Братства". Из тог фонда снабдјева се сирочад одјеЋом и путним трошком, те се предаје или путем „Привредника" на занате и трговину, или се школује. Позивљу се Срби и Српкиње из австроугарске монархије, који су здрави, а стари су измеВу 24. и 55. године, да се одмах упишу као редовни чланови (бар у мало коло) у ову добротворну задругу. Да задруга узмогне што више српсне сирочади спремити за живот, моли она св е имуЂније Србе и Српкињ е, да прилажу за дјецу сиромашније браће и сестара, (јер не дао Бог, можда тим и нехотице чинимо добро и својим позним потомцима) те да буду задружни добротвори (приложе бар једампут најмање К 100), подупирачи (прилажу сваке године најмање по К 6) или прилагачн (прилажу кадгод хоће и колико хоће). — Уписе прима и сва извјешћа дава Управа (2а^гећ, Шса ћг. 7), па и повјереници, гдје их има. 15

т №

%

МППМРНИ? ц ур ење > печење и шЈ ШПпГцП а све болести мехура лијечи сигурно ГОНОТОЈ1, како то ^ јцј^ оверовљене признанице доказују. Гоно- јуј^ /ј^ тол се једе, дакле нема шприцања. ^ Само 3 лончића без даљњег трошка за ^ 12 круна шаље дневно Љекарна САЛВАТОР, Рума бр. 157. ^ (Славонија). 1198

ч«

СРПСКО КОЛО д. д. у Загребу ПРОДАЈВ ОВЕ КЊИГЕ; Пајо Обрадовић: „Резервирани котар" цијена Круна 1.Коста Мајкић: „Борба чешког народа" „ „ 0*80 Сремски самосталци „ „ 0.20 =г= Све три књиге К. 1.60 Франно. = Наручују се упутницом. ^ ■ ~- тЂ

Штанпа: Српска Штанпарија у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисавЈнввиЂ.