Српско коло
Број 27.
Загреб, у четвртак 8. (21.) јула 1910.
Год. УШ.
Излази сваког ишвшк • т Ш г-тги Ш Л ..гш. ШИШ 0гласи рачунају се по «етвртка у недјељи а & [^ЧЦ МЧА ■ Ш , Ј\\к И V Н9 цјеиовнику. Ако се виж СРПСКО НуЛО на по године К 1 80 В Ј ш ^1|1У | | | Ц *г 5?јУ | Уредништво се налаза у на четврт. год. К —"80 Николићевој улици бр. 8. За ДИУГ6 земље : на го- Писм« се шаљу уредни«,,Н Г ™ П.1.Д.- НАРОДНИ лист ки &та.вд «и бројеви 10 ПОТ. " ~ писи се ас враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Србобрана"
ран Томашиб дао оставку. У недељу после подне предао је бан Никола Томашић грофу Куену Хедерварију, министру председнику угарском оставку, то јест захвалио је на банској части. Ова вест дошла је посве ненадано, а да се није у јавности ни слутило ништа о том. Дао је оставку за то, што је дошао у сукоб са српско-хрватском коалицијом. Да чујемо како је до тог дошло. Кад је коалиција 25. јануара ове године с баном Томашићем склопила уговор писмени, била је прва тачка уговора, да ће одступити Раух и сви његови оделни предстојници, па и оделни предстојник правосуђа Араницки. Осим тога била је у уговору још једна тачка, између (других, да ће се у земљи управа променити, да ће се стати на крај незаконитостима државне управе. V - Коалиција је са своје стране испунила све, што је обећала у уговору, И бан Томашић је испунио све, осим ове две тачке. Али оделни предстојник правосуђа Араницки, који је као роб слушао Рауха и који је допуштао да у судству настане онакад неред, да се онако газе закони, као у велеиздајничкој парници, још увек стоји на челу нашег правосуђа. Ко нама јамчи, да ће такав човек и сада у правосуђу пазити на закон, да неће, чим попухне други ветрић, заиграти старо коло?' И сме ли на челу правосуђа, највеће светиње у држави, стајати човек, који је допуштао да се целе две године газе закони? Зар ћу онда ја, зар ће онда сваки Други човек у земљи имати поштовања према законима, зар ћу их слушати и вршити, кад знам, да је на челу пр^восуђа човек, ком је закон сила и самовољство? Осим »ога, у земљи је остала управа као за Рауха. Они најгори Раухови жупани, поджупани, и мање зверке, који су блатним ногама газили по правици и законитости, остали су на својим местима и сад, па и сад још прогоне љ УДе, пакосте и ратару и сваком другом грађанину. у Лици поджупан Вучетић, у Огулину Малвић, у Загребу Хорват, у Пожези жупан •Унковић и тд. Многи су тако безобразни, да Чувајте и остављајте сваки број овога листа,
се и сад усуђују вређати наше светиње српске; чиновницима, који су уз народ, тешко под нг&ховом управом; према ратару човеку пос-фа&^ се без обзира у уредима, јер њима је ратар скот и томе они уче своје млађе. Ми то не смемо допустити. Зар да ми помажемо у сабору бана, а његови чиновници да прогоне народ? Шта ће нам онда народ рећи? Зар неће казати: Зар смо се зато борили и изабрали народне људе, да нас власти тлаче као и пре? Ето на пример опћине Топуско у котару вргомоском. Тамо хоће франковци да поделе опћину. Водила се о том борба годинама. Срби не даду зато, што би франковцима остало Топуско са свима готовим зградама и великим приходима од купалишта, те би плаћали мали намет, особито кад се купалиште још боље урзди и буде имало још више гостију. Срби би морали у селу Перни зидати нове зграде за опћину и не би имали никаква прихода осим намета, да подмире опћинске потребе. За Рауха су силом од народа изнудили пристанак за поделу. Дошло је било и до буне и доста је Срба ратара осуђено. Кад је дошло до промене на влади, народ је тражио да се одустане од поделе, а против оних који су силом од народа пристанак за поделу изнудили, да се поступа по закону. Али поджупан Хорват, престојник Мујић, пристав бивши Кресер старији су од закона. Народу се код владе обећало то учинити али преварили га, па опћину деле и на 9000 српских душа намећу тешке терете. Тако исто се ради у другим стварима по целој земљи, као да је Раух још ту. Истина је, посланици (сабор) не могу предлагати, да се тај и тај чиновник казни или унапреди или намести. То право не даје им закон. Али закон темељни даје им право контроле (надзора) над управом у земљи. Они имају право по закону и имају дужност, којом их веже народ (изборници), да пазе како се земљом управља и да траже од владе, нека се управља по закону и праву и на корист народну и ко смета у том погледу, да се против њега поступа. ' г. јер ће ваи требати и послије, да га читате.д>^