Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

реником утврдити: ко је овлаштеник и којшки је размјер његова овлаштења т. ј. ко има право добити дио заједничкога земљишта и колики дио има добити поједини овлаштеник (§. 76. закона). Даље треба да се овлаштеници сложе, ко ће им процијенити заједничко земљиште, јер се диоба мора у правилу извршити по процијењеној вриједности земљишта (§. 77. закона). Ако нема знатне разлике у вриједности појединих комада земљишта међу собом, најбоље је, да се овлаштеници сложе, нека се заједничко земљиште међу њих подијели једноставно по површини без процјене. Иза тога ваља се споразумјети и, гдје ће који овлаштеник добити свој дио, као и, шта ће бити с узурпацијама. Што се тиче узурпација, најпаметније је, да се појединоме овлаштенику урачуна у његов дио оно заједничкога пашњака, што га је приорао, а ако је приорао више, него што би га ишло на његов дио, да има тај вишак разградити и добровољно препустити земљишној заједници. Напокон морају овлаштеници, ако не ће да им заједничко земљиште подијели уредовни технички вјеипак, изабрати одбор од 5 лица, који ће се с приватним техничким вјештаком (инжиниром, мјерником) пред комаса-, ционим повјереником погодити, по што ће им он подијелити заједничко земљиште, исколчити ново раздјељење честица у нарави на самоме мјесту, начинити нацрте и предати у посјед поједине подијељене честице. Према свему томе ће технички вјештак начинити нацрт и основу о диоби, који ће се изложити код опћинскога поглаварства због приговора кроз 14 дана. Буде ли какав приговор, мора се он најприје претрести и уклонити, а ако приговора не буде, онда кр. жупанијско комасационо као разгодбено повјеренство изриче коначну рјешидбу, против које могу незадовољници за тридесет дана предати уток кр. земаљскоме комасациономе као разгодбеноме повјеренству (1. ст. §. 85. закона). Против врховне рјешидбе кр. земаљскога комасационога као разгодбенога повјеренства нема утока нити икаквога другога редовитога ни изванреднога правнога лијека. Када коначна рјешидба стане на снагу, одмах се свакоме појединоме овлаштенику на самоме мјесту предаје коначно у неограничени посјед и уживање припали га дио. Ако који овлаштеник опази, да се вриједност његова дијела знатно умањила још ирије предаје, тада он може шездесет дана иза предаје тражити пред кр. жупанијским комасационим као разгодбеним повјеренством од осталих овлаштеника, да му тај губитак размијерно накнаде у новцу (§ 86. закона). Заједничко земљиште, које је земљишна

заједница дала у закуп, може се такођер дијелити, не чекајући, док мине вријеме, до кога је земљиште дано у закуп, У случају такве диобе мора закупник, ако се странке друкчије не сложе, уступити уз примјерен отказ новоме власнику његово земљиште, био не био укњижен уговор о закупу, али зато је закупник у праву тражити да му земљишна заједница накнади штету у правоме смислу ријечи (§. 1323. о. г. з.), коју је претрпио, што је морао напустити прије уговоренога рока земљиште, узето у закуп (3. и 4. ст. §-а 87. закона). Када се појединоме учеснику преда дио заједничкога земљишта, које је подијељено, онда он постаје сам власником те честице. Но његово власНиштво није неограничено. Он не може земљиште, добивено диобом, продати по својој вољи коме драго, него он мора по 3. ставци §-а 42. закона то земљиште најприје понудити земљишној заједници, ако она није цијела подијељена, да га купи она или који њезин овлаштеник. Тек, ако земљишна заједница не би хтјела купити тај дио земљишта, а исто тако и ниједан овлаштеник, онда може продавац продати то своје земљиште коме њему драго. Иначе га може сваки овлаштеник тужити пред редовитим грађанским судом (§. 1. и 1338. о. г. з.) због повреде права пријекупа и то за мјесец дана од онога дана, када је овлаштеник дознао за продају, али то свакако мора бити најдуже за годину дана, од када је продаја проведена у грунтовници (посљедња ставка §-а 22. закона). Ето и ту се закон побринуо, да земљиште наше родне груде не дође лако у туђинске руке. Гавра Копенол.

Шта се збива у нас и у свијету. 715 претплатника „Српског Кола" нису се још до сад претплатили за другу половицу 1910 године, а већ је прошло мјесец дана, откад је почело друго полугодиште. 35 их има који нису платили него само за прва три мјесеца ове године. Молимо све ове људе да нам пошаљу претплату. Оних 715 сваки по 1 К 60 ф., а оних 35 сваки по 2 К 40 филира. Нека не убијају овог јединог ратарског листа. То није српски. А није ни право, да ми шаљемо лист, а не добивамо претплате. 750 бројева коштају много. Саме поштанске марке дођу нас за тих 750 бројева сваки пут 15 К или за половицу године 390 К, а гдје је штампа и остали трошак! Ко нам не пошаље претплату до 15. августо, нећемо му више слати листа. Имаду 164 претплатника, који нам нису послали ни филира за ову годину. Лист им више нећемо слати а имена ћемо им штампати