Српско коло

Год. VIII.

СРГ1СКО КОЛО

Стр. 5.

у листу, ако нам не пошаљу што су дужни до сад, а то је 1 К 87 филира сваки за ових 7 мјесеци. Нека види свијет, ко закида од једног сиромашног српског ратарског листа. За Ћирилицу. Опћинска заступства у Србу и Дрежници закључила су једногласно, да се у опћини уредује ћирилицом. Исто то учинило је опћинско вијеће у Дубравама на предлог трговца Раде Вишњића. Евала свјесним Србима одборницима! Честито српско опЋ. заступство у Крњаку, како нам јавља ратар М. Поткрајац, закључило је још у марту ове године да се у опћини уведе ћирилица. Тај закључак повратила је жуп. област у Огулину као неуважен. На то је заступство послало директно на кр. земаљску владу у Загребу свој поновни закључак. Предлоге је изнио пред заступство ратар М. Поткрајац. Овако треба бити устрајан, кад се боримо за народну ствар. Недај се никад одбити. Не уваже ли једном, тражи опет и не престани док не добијеш што је твоје. Ратар Ђуро МилинковиЋ из Ступнице, у опћини Рујевац, котар Двор био је код нас у уредништву „Српског Кола" и причао нам, да је предложио, нека се у опћини уведе ћирилица: Но вијеће је то одбило, јер веле, морале би се наручити нове тисканице, а има још старих. Доста жалосно и срамотно, Кад једна опћина због малог трошка за тисканице презире своју српску светињу ћирилицу, онда је то знак, да је ту опћину лако купити. Кошта нас много и то што смо Срби. Кад би сутра хтјели сви бити Мађари, одмах би нас Мађарска златом обасула, мазили би нас и гладили као мајка јединче. То велимо Рујевчанима дазнаду, па нека се пожуре у Мађаре. Добиће хиљаду пута више него што коштају тисканице опћинске и још можда више него хиљаду пута. Ала су онда наши стари били будале, што се нису потурчили. Турци би од сваког били бега и агу ничинили, да су хтјели турчити се. Не би се сад ми пребијали по свијету. Имао би сваки од нас више, него што вриједе све тисканице опћине Рујевац. Али шта би, кад су они били луди, па им је било милије Српство него благо свега свијета, а камоли благо, за које су купљене рујевачке тисканице. Зато сад Рујевчани хоће да покажу, како Срби знаду бити паметни и мудри, па продају своје Српство за много јефтинију цијену, за н колико дењкова тисканица! Присташе С. С. с. у Метку и околици у Лици одржали су пред неколико дана поузда-

нички састанак. Изабрали су опћински извршни одбор и уско^>о ће одржати већи састанак, да се договоре о свима својим приликама — неприликама. ШтахођбМађарони. Мађаронски лист „Огаи" (Драва), који излази у Осијеку пише да се коалиција мора претворити у странку мађаронску, па и српска самостална странка да мора водити онакву политику, какву су водили Срби мађарони: Дедовић, Слијепчевић, Кушевић, Ђурђевић, Стева Поповић : Вацки и тако даље, које смо срушили 1906 год. Зато да се из странке мора избацити Светозар Прибићевић и његови ближи пријатељи, који сметају да се српска самостална странка помађарони. Како би мађарони избацивали оне који им не мирише. Као да су они створили самосталну странку, да заповиједају, ко ће бити из ње избачен. Али се варају љуто. Јер народ још више воли оне, за које чује, да их мађарони мрзе и по том позна, да су народни пријатељи. Не би их богме мађарони мрзили, да су непријатељи народни. Нека они избацују између себе кога хоће, тамо има доста смрада, да га избаце свега не би нико ни остао у странци. А самосталци ће знати сами шта ће радити. Марија, удовица Васе РадосављевиЋа, из Панчева у Банату, поклонила је „Привреднику" 325 ланаца (ланац = 2400 квадр. хвати) земље, да се приход те земље употријеби за унапређивање српске православне привредне омладине. Велика српска добротворка уживаће ту земљу док је жива, а послије њене смрти пријећи ће и уживање на наш „Привредник". Српски народ неће нигда заборавити имена ове честите Српкиње, о том нека буде увјерена. Франкованки безобразлук. У босанском сабору изјавио је франковачки заступник бискуп Шарић да он не признаје у Босни другог народа до хрватског ни друге заставе до хрватске, да у Босни нема Срба. На тај безобразлук скочили су сви српски посланици и већи дио хрватских посланика, који су за слогу са Србима, на бискупа Шарића. Настала је у сабору велика узрујаност. Бискупове ријечи биле су преоштре и неким франковцима, 1е је већ иступио из странке франковачке посланик д-р Јанкијевић, јер вели, он не може бити уз оне који кажу да у Босни нема Срба. ^ ш Нажи своју невољу паметним и ученим људима, чувај се надриписара. Како пролазе људи који тако не раде, видјећеш из овога случаја: Сељак Радовић дождене увече сајма чопор свиња. Путнице су му добре и свиње здраве, а о том има и свједоџбу. Прво њега догнао је

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.