Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

испунити, а не да га не испуни као што није испунио зимушњи споразум. Бан није с тим задовољан, што се од њега тражи јамство и што коалиција није пристала да остане на влади Араницки. Тако је дошло до прелома с баном. Новине мађарске и банове грде оне људе у коалицији, који су били против икаква попуштања, а нарочито заступника Прибићевића Светозара и надају се, да ће умјеренији људи оставити коалицију. Али ће им се наде канда изјаловити. Из Рујевца пишу нам да нијесмо добро обавијештени о закључку опћ. вијећа у погледу уредовања ћирилицом. Они су једногласно закључили, нека се уредује Иирилицом , али да се употребљавају старе тисканице, штампане латиницом, док се не потроше. Кад се потроше, да се набаве штампане ћирилицом. Може бити да ми нисмо добро разумјели, што нам је рекао ратар Ђуро Милинковић, па сад исправљамо радо погрешку. Баш зато што смо знали да су Рујевчани увијек били добри Срби, нас је забољело срце на ону в^јест и зато смо се онако изјадали и написали им неколико тешких и грких ријечи. За пострадалу браЋу у Србији скупили су Срби у Трпињи 5 К и 10 ф. и послали нам. Дали су по 1 К Милорад Трошић; по 50 ф. Перо Гајин; по 30 ф. Јован Средојевић, Ђуро Попов, Радо Марчић, Перо Радић; по 20 ф. Богдан Палић, Лазо Радовановић, Симо, Исидор и Ђоко Радић, Перо Петровић и Перо Марчић; по 10 фил. Милош Прокић, Шандор Марић, Ненад Волић, Живко Лепојевић, Милан Радовановић, Пајо Палић, Никола Марић, Миливој Радовановић.НиколаУгљешић и Игњат Денин. Да се овако у сваком српском селу скупљао филир по филир, колико би се облакшало нашој несрећној браћи у Србији, који пострадаше од поплаве, а ми не би ни осјетили! Царских маневара неће бити ове године у Галицији, јер је букнула опасна болест међу тамошњим коњима, па се бојати да се не би отуд болест пренијела и на друге војничке коње. Од тога би настала велика штета по државу, Одликовани задругари. У Србији је краљ одликовао више ваљаних чланова тамошњих Српских земљорадничких задруга орденом св. Саве и златним медаљама за заслуге. Међу њима је и пет ратара и то: Ранисав Јефтић; Данило Милојевић; Јаков Савковић; Радомир Ивановић и Михајило Јефтић, Из тога видите, како се свуда у свијету поштују и цијене земљорадничке задруге. Удру-

жујте се Срби свуда у Српске земљорадничке задруге. У Старој Србији и МаЋедонији страдају наша браћа да не може бити горе од турске војске. Не пита се ту јеси ли ратар, трговац, поп, учитељ, архимандрит. Само нека си Србин, па си страдао. Србија најзад није могла трпјети да толико муче и прогоне Србе у Турској, па је преко свог посланика у Цариграду тражила, да се војсци нареди, нека престане с мучењима и убијањима. Владарски састанци. Како јављају новине, састаће се на јесен руски и њемачки цар; канда ће се састати и наш краљ с њемачким царем. Краљ Србије Петар походиће на јесен краља талијанског, енглеског и предсједника републике Француске. Пишу новине да ће можда походити и нашег краља.

Привредне биљешкв. Откуда главница у пшеници. Мало је људи, који живе о плугу и мотици, а да не знају како изгледа главничава пшеница и колика је штета, кад се главница јави у житу. Али мало њих знају откуда главница у пшеници и како се шири. Главница је болест, од које много страда пшеница. Ту болест производе нарочите, сасвим сићушне клице, које наиђу на пшеницу и ту се развију и често преполове род. Кад у почетку лета пођемо преко њиве, пшеницом засејане, одмах ћемо познати, има ли на пшеници главнице. Здрави класови су зелени, а касније, кад пшеница заруди, пожуте. А класови главницом окужени имају сиво-модру боју, и ошљике на класу некако су накострешене и раширене. Ако загледамо зрно у овако окужену класу, видећемо да у њему нема оне језгре, која даје брашно. То је све главница упропастила. Него ћемо место тога видети н^какав црн прашак, који удара на покварену рибу. Тај прашак — то су ситне клице, које се после лако множе и све више шире главницу. Кад се овако главничава пшеница ожње и оврше, тај ситан прах растури се по слами, или се нахвата на самоме зрну горе при врху. Сад главница лако дође опет на њиву. Оне клице, које су се ухватиле као црни прашак по слами, са сламом дођу у ђубре, и кад такво ђубре изнесемо на њиву, изнесемо с њим и главницу. А оне клице, што су се ухватиле

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.