Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

— Кад ми је то рекао, као да ме је кроз срце простријелио. Знао сам да ми нема помоћи, ако ми без тога нема спаса. „Не ради, не ради". Како ми то може рећи, зар он не зна како ми живимо? Није далеко од села и народа, а опет не зна. Зар ја могу бити да не радим? Шта ће моја дјеца јести, ако ја не радим? Волим онда радити и умријети, па да их не гледам гдје гладују, него да их жив, не радећи, гледам, гдје умиру од глади. — Радио сам и даље, јер сам морао. Морање не пита за болест ни за докторе. Сад не могу никуд ив кревета. — Месо, млијеко, рижа, јаја... Гдје је то мени? Једна кравица, а толика чељад. Гдје је ту млијеко? Јаје се прода за уље, со, петролеј, за оно што сваки дан треба. Маст се не троши у кући. Месо се код нас једе на Божић, Ускрс, Крсно име и још два три пут у години. Имам два волића. Мислио сам да их продам и лијечим се тиме. Ако се излијечим, стећи ћу — рекох — друге. Нијесам их имао, кад сам почео господарити, па сам стекао, стећи ћу опет. Али, ако се не излијечим? Шта ће моја јадна дјеца, ко ће им узорати оно њиве, ко ће им зарадити туђи плуг? А како туђин оре! Нијесам их продао. Тако, патим се, лежим вавијек беспослен, поједоше ме штокакве бриге и тешке мисли. Да могу што радити, забавио би се послом и одагнао их. — Једноме само не могу начудити се: Како онако добар господин, као што је онај доктор, не зна како крваво ми живимо, како ничега немамо. А није далеко од сел&. Рашта не зађе кад у села, да види како народ живи. Не би онда робу говсрио да не смије радити, ни оном ко ни круха нема, да мора јести јаја, млијеко, месо ... Не зна он како то боли, кад каже човјеку: не смијеш радити, и тим мораш се хранити, јер не ћеш другачије оздравити, а радити се мора и јести се нема. Растужен изашао сам из собице пуне јада и невоље. Зар је право, зар смије бити, питао сам с&м себе, да овако болује и пропада онај, који цијела живота свога није знао за што ДРУго, до за смртни тешки рад, који се свега свога вијека само знојио, грбио, крваве жуљеве стицао, пржен сунцем, бијен кишом и мећавом, кочећи се на смрзли и цичама зимама? Зашто не прегну сви они који иоле имају срца за тај наш народ ратарски, да га просвијетимо, удружимо, помогнемо му да сам паметнијим и напреднијим радом дође до бољег и удобнијег живота, па присилимо и државу, оне моћне и бијесне, што равнају њоме, дп му се и с те стране помогне, или боље, даде што је његово? Сељаче, читај, учи, удружуј се, држи се за човјека равна другима људима, протестирај

законитим путом против неправде, која ти се чини, па ћеш живјети, боловати и умријети како спада човјека, а не као сад, горе од господског пса. А

Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане Баке од — 12 до 15 година, — на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских доброт. задруга.

Одговори уредништва. Васи. Зато се баш боримо с владом и с Мабарима већ пету годину, да добијемо владу, која ће бранити народ од рђавих чиновника, као што је ваш бележник, а добре чиновнике унапређивати, а не прогонити. Ваша је дужност сада, кад је проширено^право гласа, да гласате за оне који ће тражити поштену управу у земљи, а то је српско-хрватска коалиција. Ништа зато, што ће вас бележник или ко други кињити неко време. Кад коалиција опет победи, мораће нам дати једном поштену владу они одозго, која ће узети народ у заштиту од злих чиновника. Не можемо вама који сте тужени дати никаква савета, кад не знамо о чем се ради. Није доста рећи тужени смо, шта да радимо. Можемо само рећи: Браните се паметно и наведите пред судом исте сведоке. Ако су говорили криво пред истражном комесијом, неће смети пред судом, где се мора заклетва полагати, неће то смети ни већник, кога спомињете у писму. Л. Ђ. Б. Штету сте морали дати прије процијенити, па онда тужити као код друге пољске штете. Ако земљ. заједница С. присваја себи онај ваш осјечак, онда је морате тужити котарском суду. Јер, кад се ради о пријепору између двију заједница или између заједнице и људи који нијесу њезини чланови, надлежан је суд, а не котарска област. Р. М. у Б. Прочитали смо ријешење, којим је одбијена ваша молба, да будете примљени у завичајну свезу. Требали сте молби приложити и свједоџбу, да сте непорочан или ако сте били кажњени, да су престале посљедице казне, а онда свједоџбу, да сте завичајни у опћини из које сте дошли, у Двору. Оно што спомиње рјешидба о вашем сељењу и вашој дјеци, не вриједи ништа, то је глупост. Јавите нам, је ли ријешен уток и како. Што се тиче земљишне заједнице, ми смо вас упутили да поново предате молбу њсзиној управи, ви који сте купили овлаштеништво, у којој тражите да вам се допусти уживање вашег овлаштеништва уз приступнину, која је вриједила онда, кад се купили земљу, ш