Српско коло

Год. У1П.

СРПСКО КОЈ10

Стр. 7.

То не може бити!" Вук рече: — „Не, баш је тако. Он је мене држао у врећи, док нијесу ловци прошли". — „Не може бити". Тако крупан, па да би ушао у врећу: то није никако могуће". Вук вели: „Хоћеш ли да уђем, да покажем?" — „Уђи!" Вук уђе у врећу и говори отуда: „Видиш?" Чим је он ушао, пришапта лисица мужику: „Завежи га добро, па колцем, колцем" (а мужик понио колац собом с гумна). Мужик стао млатити вука из све снаге, а лисица стоји и смије се . .. Погледао мужик на њу и помислио: „Да она не би и са мном тако што створила ... Гле како је вука насамарила..." Сјетио се, да се „старо добро заборавља", замахнуо и одрапио лисицу на смрт... Од тога се времена мужик прозлио, научили га. Руска народна прича; превео Д. ИванчевиЋ.

Шта се збива у нас и у свијету. Дужнике поново молимо, нека нам пошаљу дужну претплату. Избори. Службене новине писале су пред неки дан, да ће сабор бити распуштен овај који дан. Ми се сваки час надамо распусту сабора. Ове недјеље јамачно ће бити распуштен. Избори ће бити у мјесецу октобру, раније тешко, јер листине нису готове. Али ми требамо да будемо спремни увијек, да нас избори не затеку изненада. На Бадњи дан не угоји печенице за Божић. Спремати се ваља из раније. Читајте стога марљиво „Српско Коло", цодајте га на читање и другим писменим људима. Неписменима приповиједајте шта сте читали. Тумачите им да је до распуста сабора дошло, јер је коалиција тражила: да се уведе у земљи поппена управа, да се на најважнијим мјестима не држе Рауховци, што је народу било и обећано, а бан потписао, и да бан даде јамство, сигурност коалицији, да ће се испунити са стране Мађара све, што нам се обећава у погледу укидања свију оних незаконитости, које су разне мађарске владе до сад починиле у Хрватској, а особито у погледу укидања мађарског језика на жељезницама и у погледу укидања свију неправда, које се чине нама код обрачунавања државних прихода и које неправде и закидања коштају нас сваке године неколико милиона круна. Извршни одбори треба да држе своје саетанке, гдје ће се све ово народу протумачити. На изборне листине ваља пазити као на око У глави. Изборне листине ваља преписати тачно У свакој опћини и послати нама овамо, да имамо преглед тачан, да се пребројимо и да знамо, с ким имамо посла.

Тежаци, пазите на све ово, урадите шта вам свјетујемо. Тиче се добра свију нас. Немојте да се некад кајемо због немара и несвијести своје. За Ђирилицу. Опћ. заетупства у Нештину у Срему на предлог трговца Душана Рајковића и у Вргинмосту на предлог ратара Боже Јањанина закључила су, да се уведе у опћинама тима уредовање ћирилицом. Живели предлагачи и свесни српски заступници! БраЋа се грле мила. „Застава" радикалска напала је скоро најгадније у једном чланку српску сам. странку. Франково „Нгуа1зко Ргауо " у Загребу прештампало је тај чланак од ријечи до ријечи. Франк и Јаша Томић загрлили се па иду у бој против срп. сам. странке: највећи на језичини Хрват и највећи на језичини Србин. Било сретно и берићетно! Добра нњига. Хрватска накладна удруга у Загребу (Уредништво „Хрватског Народа") издала је једну врло добру књигу, којој је натпис: „Кпјј^а о рогеги", има 200 страна, а стоји с поштарином 60 фил. (препоручено 85 фил.) У њој су многе ствари пореске, које треба да знаде сваки ратар. (Пристојбе, потрошарине, точење пића, порез на пиће, монополи соли, духана, мјестовина, пијацовина, опћ. намет, псетарина итд.) Ми препоручујемо ратарима ову књигу, која ће им бити добар савјетник. Добити се може на ову адресу: Управа „Хрватског Народа", Загреб, Маровска улица бр. 11. I. кат.

Вук у прашини, — Васна Лава Толстоја. Вук је хтео ухватити овцу из стада и пошао под ветар, да на њега носи прашину од стада. Овчарски пас угледа га и рекне: — Заман, вуче, у прашини ходиш, очи ће те заболети. А вук рече: — То и јест невоља, псетанце моје, што ме очи већ одавно боле, а говоре да прашина од овчијег стада добро очи лечи.

Различите вијести. Поскупиће цикорија (цигура). Фабриканти цикорије из наше државе држали су у Прагу састанак, на ком су закључили, да повисе цену цикорији за 6 К по метричкој центи. Чине то, кажу они, зато, што је поскупила радна снага и материјал из ког се прави цикорија. Монопол петролеја. Нашој држави треба све више новаца за војску и убојне бродове. Треба-