Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

за кола моћи купити нико ни ратаре, који умеју још боље пешачити, ако треба. Ратари примају радосно овај предлог народне господе. Нова српска земљорадничка задруга. Основана је, од суда потврђена и у званичном ли* сту објављена, те је и рад отпочела Српска Земљорадничка Вадруга у Вељуну (модрушко-речка жупанија). У управном одбору су: Милић Дудуковиђ, уједно председник задруге; Милета Велемирови%, уједно заменик председника, те Јанко ВујчиИ, Миле ВучковиЛ и Мојсије ДудуковиИ. Пословођа је Стеван Трбовик. За војводу Глигора Соколовића, јунака и вођу Срба у Турској, кога мучки из заседе убише људи плаћени од Турака или Бугара, држе се по свој Србији свечани помени и велике народне скупштине, у којима се протестира ради тога мучког убијства. Вечан спомен и слава великом српском јунаку и браничу намученог српског племена у Турској. Нметови не дају хака, Нигде у Европи, осим Турске и Босне, нема кметова. Народ се надао у Босни, да ће се у сабору, који је дан земљи, створити закон, по ком ће се кметови откупити уз помоћ државе, а бегови да ће бити присиљени дати свој пристанак за откуп. Но од тога не би ништа. Влада је предложила закон, по ком ће се кметови откупљивати уз помоћ државе, али бегови неће бити присиљени да пристану на откуп, него ће то бити до њихове воље. Ако бег пристане на откуп, кмету ће држава помоћи новцем. Ако не пристане, откупити се не може. Сабор ће на јесен јамачно одбити тај владин предлог, а влада ће опет поуздано распустити сабор, не били силом и новцем истесала већину, која би примила онакав закон, какав је она предложила. Но то тешко да ће јој поћи за руком. Види се то по том, што се народ стао узрујавати, чим је чуо какав је закон влада предложила у сабору. А у Босни је већина народа кмет. У доста места кметови без разлике вере: православни, католици и муслимани, не дају беговима хака (трећине). Влада опет шаље тамо жандаре и војску, да народ умири. Али ниједног народа на свијету не може трајно ништа умирити, него правда. Народ треба задовољити у оном, на што му припада право, а не бајонете му пред прса перити. Ми, као ратарски лист, желимо кметовима босанским од срца победу. Нека само подупиру оне странке, које влада прогони, па се не требају бојати. Нека се ни с чим не даду заварати. Нека буду устрајни, како то само ратар уме бити.

0 чему да пишемо. Ми би ради да „Српско Коло* што боље забави и поучи нашег ратара. Молимо стога ратаре, да нам узгред, кад нам пишу о ма чему другом, јаве, шта би најволели они и други људи, које су питали о том, да пишемо у „Срп. Колу". Ми ћемо се трудити, коликогод се може, да ратаре задовољимо и према томе удесимо писање у листу. Ми прилично знамо што треба писати за народ, али опет знаћемо и боље, кад нам ратари кажу, шга они воле да се пише. Више очију више види.

Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане ђаке од — 12 до 15 година, — на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских добротворних задруга.

Различите вијести. Колико се производи вина у свијету. 1909. године произвело се вина у Француској и њеним земљама које су ван Европе преко 63 милиона хектолитара. Иза Француске долази Италија са 41 мил. хект; Аустрија са 4 и по мил. хект; Португалска са 3 мил.; Русија са 2 и по мил.; Чиле (у Америци) са 2 и по мил.; Грчка са преко 2 мил.; Хрватска и Угарска са близу 2 милиона; Њемачка тако исто; Румуњска са 1 милиона 700 хиљада; Турска са 1 и по милиона; Савезне државе америчке исто; Аргентина са преко 1 мил.; Швајцарска исто; Србија са 650 хиљада и онда долазе друге државе са испод по милиона хектолитара вина. Како се види, Француска и Италија произведу вина више него цио други свијет. Богаство државе Аргентиније у стоци. Држава Аргентинија је у јужној Америци. Република је као и све државе у Америци. И тамо се селе наши људи, али мање, и то из Далмације највећим дијелом. Иначе се тамо селе највише Шпањолци, Португалци и Талијани. Нема државе, која је стоком богата као Аргентинија. То јест, кад се узме обзир на мали број душа у земљи. У Аргентинији има на 7 мил. душа. А стоке има: оваца 67 милиона глава; говеда 29 мил.; коња 7 и по мил.; коза 4 мил.; свиња 1 и по мил.; мула по милиона, магараца 285 хиљада. Оваца дође на сваку душу у земљи 10 комада, а говеда 4 комада! Тога нема више нигдје на свијету. Петролеја произвело се годишње задње три године попречно 33 милиона тона (тона је 1000 килограма). Од тога отпада већи дио на сјеверну Америку, задње три