Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. VIII.

године попрјечно на годину 20 милиона, онда на Русију по 8 милиона. Остало 5 милиона на сав други свијет. Шуме државне У Русији. У Русији има шума државних 388 милиона хектара, а од тога у Сибирији самој 250 милиона хектара. Приватне шуме има у европској Русији 38 милиона хектара. Држава је добила прихода од шума прошлих година по 158 милиона круна. Но у Русији се јако слабо господари шумама, тако да - мало носе. Голема већина шума у Азији (у Сибирији) лежи, а да се не вуче никаква корист од њих, јер нема жељезница доста, да се дрво извози. Колико штете почине пацови. У Француској пацови начине сваке године штете 160 мил. круна, у Њемачкој 200 мил. а у Енглеској чак 300 мил. У држави Данској води се прави рат против пацова. Од 1 јула 1907 до 30 јуна 1908 убијено је у Данској на милион четиристо хиљада пацова, а у години 1909 милион и сто хиљада. У име награде издала је држава 307 хиљада круна, а тиме је на милионе круна спасено. Јер ако сваки пацов на дан начини штете фи лир, онда би оних милион убијених пацова начинили штете у години дана за 3 мил. и 650 хиљада, а да и не рачунамо, колико би их се још накотило и штету правило.

СРПСКО коло прима привредне огласе по најумјеренијој цијени

-- ПРВО БЈЕЛОВАРСКО ТРГОВАЧНО ДИ0НИЧАРСК0 ДРУШТВО У БЈЕЛОВАРУ првпоручује своје богато творничко складиште свих врсти 1534 господарскнх и шиваћих стројева. Наши господарски стројеви су из прве обљубље.че и најгласовитије творнице Ф. и И. Коваржик из Простејова у Моравској, и шиваћи стројеви су из најгласовитијег фабриката, систем „Пфаф" и „Сингер". За доброту и каквоћу јамчимо. Горње стројеве продајемо за готов новац, као и на оброчно отплаћивање уз творничке цијене и обављамо све поправкв зафцајућ.8 у ову струку брзо и јефтино у властигој радиониц«. Управа.

Свака птица своме јату, Сваки братац своме брату. „Српско Братство; задруга за узајамно помагање", исплаћује не само посмртнину од К 2.000 (велико коло), од К 1.000 (средње коло) или од К 500 (мало коло), него се брине и за сирочад својих редовних чланова. Српско Братство основало је из свог чистог добитка и прилога изванредних чланов а „Фонд за СИрочад Српсиога Братства". Из тог фонда снабдјева се сирочад одјећом и путним трошком, те се предаје или путем „Привредника" на занате и трговину, или се школује. Позивљу се Срби и Српкиње из австроугарске монархије, који су здрави, а стари су између 24. и 55. године, да се одмах упишу нао редовни чланови (бар у мало коло) у ову добротворну задругу. Да задруга узмогне ш то више српсне сирочади спремити за живот, моли она св е имуЂније Србе и Српииње, да прилажу за дјецу сиромашније браће и сестара, (јер не дао Бог, можда тим и нехотице чинимо добро и својим позним потомцима) те да буду задружни добротвори (приложе бар једампут најмање К 100), подупирачи (прилажу сваке године најмање по К 6) или прилагачи (прилажу кадгод хоће и колико хоће). — Уписе прима и сва извјешћа дава Улрава (2адгећ, Шса ћг. 7), па и повјереници, гдје их има. 15

МУШКАРЦИ

т , „ % 7 Цурење, печење и све болести мехура ф ^ лијечи сигурно гонотол, како то ^ оверовљене признанице доказуЈу. Гоно- ^ тол се једе, дакле нема шприцања. ^ ^ Само 3 лончића без даљњег трошка за Ж 12 круна шаље дневно ^ Ш Љекарна САЛВАТОР, Рума бр. 157. ^ & (Славонија). П98

00'

СРПСКО К0Ј10 д. д. у Загребу ПРОДАЈВ ОВЕ књагв: Пајо Обрадовић: „Резервирани котар" цијена Круна 1.Коста Мајкић: „Борба чешког народа" „ „ 0*80 Сремски самосталци „ „ 0.20 = Све три нњиге К. 1.60 «*>ранко. .. Наручују се упутницом.

Штамла: Српска Штаапаријв у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисавЈкевиЋ.