Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

коло

Год. УШ.

дају, а двапут их више праве нове покушаје. Такав је већ човек. Што му се више неприлика испречава на пут, то он тврдоглавије иде својим наумљеним путом, док не победи коначно. Желимо на концу што више успеха смелим људима, који мећу главу у торбу, трудећи се да људству даду у руке једно ново, много вредно оруђе за тешку борбу у животу. Да живи човек птица!

Шта се збива у нас и у свијету, Ратари и извршни одбори с. с. с. Тешко си некада могао задобити Србина ратара за то, да се јавно искаже у каквој ствари, која се тиче народне наше политике. Бојао се наш ратар, да се не замјери коме, па је волио стајати по страни. Но сад се то измијенило. У котару Вргинмост, на примјер, имаду све четири опћине извршне одборе. У одборима не само да су ратари чланови, него и часници. Тако су у Бовићу предсједник Петар Мраовић-Скула, потпредсједник Милан Жутић и тајник Ђуро Јовановић; у Чемерници предсједник Гајо Орешчанин, потпредсједник Станко Тркуља и благајник Васо Дражић; у Вргинмосту потпредсједник Никола Љубичић; и у Топуском потпредсједник Симо Орешчанин ратари. То је видите знак новог времена, новог духа, који је стао струјати кроз густе редове српских ратара. Војска ратарска заталасала се и с њоме ће имати да рачунају господа, што су зајашила ову земљу и народ и неће им рачуни тако олако бивати срачунавани као досад. На састанку проширеног извршног одбора с. С. С. у Пакрацу истакнут је за кандидата на сабор краљевина Хрватске и Славоније досадањи посланик д-р Миленко Марковић. На ову сједницу извр. одбора дошло је 350 одборника, колико их никад до сад није дошло. Народ је врло одушевљен и сигурно је да ће с. с. с. опет побиједити; тим прије, што нам сад не могу сметати франковци, јер по новом закону има Срба изборника за неких 300 више, а прије смо били у мањини. Друштво „Стеван Калембер и др." Срби Американци основали су у мјесту Туел, Јута у Сјеверној Америци добротворно друштво ком су дали име „Стеван Калембер и другови". Друштво је члан „Српског Савеза Слога". Опет нов доказ, како српски народ цијени оне за које он држи да су учинили нешто добро за српски народ. А ово би требала бити и наука за оне који нас прогоне, како наш народ све више привија на срце људе, који су гањани за народне ствари. Али, зар се они могу икад чему научити.

У Босни су ових дана били избори у неколико котарева, јер су прије неки посланици били изабрани на више мјеста, па су се на неким захвалили. У српским и муслиманским котарима побиједиле су народне странке. У хрватска три котара побиједила је странка која хоће слогу са Србима. У једном котару добила је та странка једнако гласова као и франковачко-поповска странка, која мрзи Србе, па ће коцка одлучити, ко је изабран. Радујемо се од срца побједи Хрвата који хоће слогу и братство са нама Србима. То је велики напредак, јер је Босна до пред двије године била сва франковачка. НраљевиЋ Александар и австријска полиција. Писали смо како је наша држава допустила да српски краљевић на путу у Црну Гору може проћи кроз Хрватску само под том погодбом, да се нигдје не покаже и не изиђе из жељезнице. Мало се гдје и знало кад ће проћи. У Загребу се сазнало и доста радозналог свијета изишло је, не би ли га видјели. Али на прозорима његова вагона биле су спуштене завјесе и нико се ни помолио није. Но у Далмацији у Спљету, кад је стигао брод са краљевићем, искупило се много Хрвата и поздрављаху краљевића братског српског народа. То је било криво полицији, те је са жандармеријом ударила на свијет. Кад се краљевић враћао из Црне Горе, скупило се још више Хрвата, да га поздраве и покажу полицији, да им није врсна забранити вољети браћу. Полиција је сад још жешће ударила на свијет. Неки су ухапшени, неки суђени од полиције на 14 дана затвора а једно 30 њих предано је државном одвјетништву ради прогона казненог. Свако паметан пита сеучуду: Каква смисла има овакав рад? Нашто то раздраживање рођених поданика? Зар се може забранити Словенима да воле Словене који су ван ове државе? Зар се не ради лудо кад им се то забрањује и зар се тиме не озлојеђују? Кад дође какав њемачки или пруски принц у Аустрију, онда ником није криво, што га Нијемци поздрављају. Само ми да не смијемо вољети свога! Тако су неки дан мађарске новине осуле грдњама и пријетњама против ријечких Хрвата, што су се скупили у великом броју, кад су у Ријеку стигли руски ратни бродови и одушевљено поздрављали Русе. Зар ми можемо остати хладна срца, кад видимо своју руску браћу? Какви би ми онда били људи, кад нам не би радосно срце заиграло у таквој прилици? Зар смо зато велики издајници?

Школа и читање. I. Данас се опћенито мисли, да је неписменост сељака главна запрека на путу просвјете, и не може се ни говорити о неком напретку народном у оним кра-