Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 1.

жељезница изјавила је, да ће удијелити те исте погодности. Иметак породице нашег владара у земљи. Породица краљевска има у нашој држави 24 поседа, који скупа износе 149.047 хектара. Од тога је оранице 33.963 хектара, шуме 79.600 хектара. Остало отпада на друге врсте земље. На тим имањима има краљевска породица 2 фабрике шећера, 11 пивара, 9 фабрика спирита, 2 велика млина и неколико цигљана.

0з народа. Питсбург, Америка. Дошао сам овамо има тому 9 мјесеци те у ово кратко вријеме мога боравка у овој слободној Америци дознао сам од ваљаних Срба, а и сам сам угледао, како наша браћа Срби живе, зарађују, али узалуд харче свој с муком зарађени новац. До душе не морем рећи сви, али што но она из науке Христа Спаситеља вели: „Много је званих али мало изабраних". Многи и многи одани су великом пићу, картању и овамошњој „моди" у ношњи, и којекаквим другим лудоријама. Те у тијем случајевима заборавили су на своју домовину, на своје родно мјесто, на своје родитеље, жене, дјецу и све миле и драге. Има их доста који се жене, а имају своје позакоњене жене у старом крају. Добивају и дјецу са тијем женама, те онда бјеже у коју другу колонију, те тако она дјеца кад одрасту постану робови којекакових америчких богаташа и та дјеца не знају ни за вјеру православну, ни за своју народност, ни за ине српске обичаје. Има доста и такових који су овамо дошли, што их ја познајем, већ 5 до 6 год. на зараду па нијесу, жали Боже, ни свога путнога строшка повратили, за који су продали комад земље или заложили цијели посјед или продали волове, те.су тако упропастили живот своје обитељи па и сам свој. Људи радници који су марљиви, добро радни, штедни и поштени малу ће корист имати из садањих американских творница у садање вријеме, јер сада овамо није као пред 10, 15 г. када је могао радник дневно заслужити 15 до 20 К, а за храну мјесечно да плати највише до 40 К. У данашње вријеме радник дневно заслужи највише до 15 К, али мало их је који толико заслуже, а за саму храну, без толиких других трошкова, мјесечно плати најмање 50 К. Дакле, Срби браћо, мала је корист од Америке, него се прихватите плуга и мотике, па добро и поштено обрађујте своје земље, а ако ћете на зараду има зараде и у старом крају, са мање строшка него овамо у Америци.

Срби браћо, ако је кога Бог обдарио са више дјеце, па их не може код куће одијевати и хранити, кад једном одрасту, подај у школу свако дијете нека сврши 4 разреда основне школе. Тамо је основано друштво „Привредник" које се брине и заузимље за српску дјецу, те га пошаљи у то привредно друштво које ће се за њега заузети и дати га на изучавање добрих и ваљаних заната, па кроз неко вријеме може да буде сретан човјек, боље него да је ДОШаО у АмерИКу. И. Добросављевић.

Живот Карађорђев у јесен 1803. Целу јесен 1803. спремао је Карађорђе устанак против Турака, који је и плануо почетком 1804. и ослободио Србију иза 400 година робовања. Турци су слутили да он спрема неко зло и зато се он чувао. Готово никад и није био у својој сиромашној кући. По ноћи је само долазио понекад. Како је у то доба живео тај тежак српски, што је ударио темеље слободи српске државе и скршио власт цара турског у Србији, прича један човек, који је тада провео случајно једну ноћ у његовој кући, и не знајући у чијем је дому. Вадимо то из књиге „Карађорђе" од писца српске историје професора Миленка Вукићевића: „Неки Саво Дангубић, марвени трговац из Херцеговине, лучио је стоку по Србији. Обично је с јесени капарисавао, па у пролеће долазио, лучио и одгонио у Задар на продају. Тим се послом находио у Шумадији у јесен 1803. године. Дошавши пред ноћ у Тополу (село Карађорђево) нађе се у невољи где да ноћи. У хан Турцима није смео ићи, а у селу опет баш никога није познавао. У тој невољи заустави се прец некаквом кућом талпињачом и назове Бога. Некаква жена прими му Бога и приђе да прихвати коња. — Могу ли, снахо, ја ноћити овде? — запита је трговац. — Можеш, брате, што не би могао, — одговори она. — А где ти је домаћин? — запита он. — Он ће доћи домало час. По том веже коња под стреху, трговац уђе у кућу и унесе своје бисаге, у којима је имао подоста новаца, све белих пара. Осим тога трговац је носио неколико тестета добра барута, те поклањао понеком калаузу, ради пријатељства. Домаћица, која му коња прими, оде да на чупа сена за коња, а трговац остаде седећи крај ватре мислећи да ли ће осванути жив. У неко доба ноћи сину грлић од пушке