Српско коло
Стр. 8
Год. * - П
кроз врата, па одмах за њим уђе и човек, висок, сув, препланута лица са шубаром до самих очију, а на њему дугачки гуњ. — Добар вече — рече он — и добро ми дошао, брате! — Боље те нашао — прихвати трговац и упита: — Јеси ли ти домаћин од ове куће? — Коекуде 1 ), — настави он — после Бога зовем се ја; а ко зна чија ће бити до послетка! Ту се упитају и кажу један другом. Домаћин рече да се зове Ђорђе, па затим брже оде, насече дрва и донесе те наложи на ватру. Мало доцније донесе жена ракије и пасуља (граха) те повечерају. Домаћин ћути, једва проговори по коју реч, а трговац је мислио да је пао у руке каквом хајдуку. После вечере принесе домаћин још дрва и наложи на ватру, донесе и сена те простре трговцу, домаћица донесе шареш-.цу а домаћин узе трговчеве бисаге, стави их место јастука па ће рећи трговцу: — Ето, брате, дрва доста, па старкај ватру, да ти не буде зима, а ја одох у вајат да спавам. Затим узме пушку и изађе. Трговац оним дрвећем, што је домаћин донео за ватру, подупре врата и сву драгу ноћ не заспа бојећи се да га овај необичан домаћин не убије кроз талпе. Кад би рано ујутру — још нигде зоре, а домаћип викну: — Јеси ли будан, брат-Саво? — Јесам, брат-Ђорђе ! — одговори трговац, па ђипи те отвори врата. Трговац беше намерно оставио да се ватра загаси само да је у мраку, а кад Ђорђе види то рећи ће: — Аој, мој брат-Саво! Па ти си озебао ноћас, ватра ти се загасила. Ту опет попију по чашу ракије, а кад се расване домаћин испрати трговца до иза Тополе, па после оде стоци а трговац оде на орашачки хан. На растанку трговац даде домаћину два тестета барута. Кад је трговац на пролеће, 1804. године кад се беше дигао устанак у Шумадији, дошао од страже до страже до логора на Врачару 2 ) још издалека довикне му некакав човек: . — А откуда ти, брат-Саво? То је био онај исти Ђорђе, његов домаћин из Тополе. То је био Карађорђе". Ј ) Реч „коекуде" бпла је Кара^орђева узречица. 2 ) Врдо пред београдском тврђавом, на ком су биле српске усташе под Карађорђем.
Свака птица своме јату, Сва#и братац своме брату. „Српско Братство; задруга за узајамно помагање", исплаћује не само посмртнину од К 2.000 (велико коло), ОД К 1.000 (средње коло) или од Н 500 (мало коло), него се брине и за сирочад својих редовних чланова. Српско Братство основало је из свог чистог добитка и прилога изванредних чланов а „Фонд за СИрочад Српскога Братства". Из тог фонда снабдјева се сирочад одјећом и путним трошком, те се предаје или путем „Привредника" на занате и трговину, или се школује. Позивљу се Срби и Српкиње из азстроугарске монархије, који су здрави, а стари су између 24. и 55. године, да се одмах упишу као редовни чланови (бар у мало коло) у ову добротворну задругу. Да задруга узмогне што више српс ке сирочади спремити за живот, моли она св е имућније Србе и Српкиње" да прилажу за дјецу сиромашније браће и сестара, (јер не дао Бог, можда тим и нехотице чинимо добро и својим позним потамцима) те да буду задружни добротвори (приложе бар једампут најмање К 100), подупирачи (прилажу сваке године најмање по К 6) или прилагачи (прилажу кадгод хоће и колико хоће). — Уписе прима и сва извјешћа дава Управа (2а^гећ, Шса ђг. 7), па и повјереници, гдје их има. 15 - - ПРВО ЕЈЕЛОВАРСКО ТРГ03Ш9 ДИОНИЧАРЛНО ДРУШГБО - У БЈЕДОВАРУ препоручује своје богато творничко складиште свих врсти 1534 господарсних и шнваћих строЈева.
Наши господарски стројеви су из прве сбљубљене и најглассвитијс творнице Ф. и И. Коваржпк из Простејова у Моравској, и шиЕаћи стројеви су из најгласовитијег фабриката, „Пф = ф" и систем „Сингер". За доброту и какЕоћу ј: мчимо. Горње стројеве продзјемо за готов новац, као и на оброчно отплаћивање уз творничке цијене и обављамо све пои јефтино у влгститој ради-
правке засјецајуће у ову струку брзо оници
Управа.
т
МУШКАРЦИ
I
II ^ Цурење, печење и Д све болести мехура ^ лијечи сигурно гонотол, како то ^ оверовљене признанице доказују. Гонотол се једе, дакле нема шприцања. Само 3 лончића без даљњег трошка за ј/џ 12 круна шаље дневно јц^ Љекарна САЛВАТОР, Рума бр. 157. № (Славонија). П98 ^ М
Штаипа: Српсм Шт»пари|а у Загребу.
Одговорни уредник: Буде БудмсавЈкеви!«.