Српско коло

Стр. 4

СРПСКО коло

Год. VIII

јим вршњацима у пловљењу и борби на мору. Из Петрових игара војника и морнара излегла се грдна војска и ратно бродовље руско у касније вријеме. За играње није Петар бирао само великашку дјецу. Њему је било свеједно: великашко а сељачко дијете. Алекса Мењшиков, шегрт пекарски, био му је најмилији друг. Од њега је послије начинио кнеза и ђенерала. И тако су Петру пролазили дјетињски дани у вјечитом поелу. Није учио из књига много и жалио је вјечито због тога. Али учио је зато врло много у пракси, на дјелу. Као малену уцијепила му се љубав према непрекидном раду, загријао се за знање и просвјету, плануло му срце за војску, бродовље, море. И он ће, кад одрасте, сав свој вијек посветити томе, да Русији отвори пут до просвјете и знања. А како се то није могло другачије, осим да Русија добије везе са просвијећеним народима на западу Европе, преко мора, до ког јој на југу нису дали Турци, а на сјеверу силна тада држава краљевина Шведска, Петар ће заподјети с њима дуготрајне ратове да освоји обале Црног и Балтијског мора. За ратове треба војска добра, бродовље, вјештих вођа, доста новца. Све то мораће из земље избити Петар, јер тога није било у Русији прије њега, и он је то и избио. Колико је зато требало рада, зноја, размишљања, љутње, очајавања, тешких брига. А све је то поднио овај најславнији цар руски, јер се у младости очеличио за свакакав рад и неприлике. Тако је Петар дорастао до пуних 17 година. Већ се тада видјело да ће то бити човјек, с којим се неће моћи лако играти шале. Опазила је то и његова сестра Софија, јер су допирали до ње гласови о том чим се Петар бави. И она науми да га уклони са свијета. Но било је касно. Петар за то чује. Брже скупи дио старе војске, па другове с којима се играо војске некад, а сад су се већ били замомчили и биле их двије велике чете, по новом начину европском извјежбане. С том силом удари он изненада на сестру, притјера је да му изда своје главне помагаче, а њу затвори у манастир, а он засједне на пријесто. Било је то у септембру 1689. године. Учинио је то дјечак од 17 година. б.

Из плачних долина, VII. Иде зима, иде веселица, Веселица ал' не весели ме. Треба круха ... треба топла руха, Знам те, пуста, још од оне зиме.

Иде зима иду благи дневи, А треба их дочекат' ал' чиме, Веселице. Овеселила ме, Знам те пуста још од оне зиме. Све сам дао из коша и тора, Све сам дао коме бити мора, Нек се други мојим знојем хране, Зимуј зимо, ал' немој ко лане! VIII. О, драга децо мога родног села, Ја видим ваша препланула лица, И тешком бригом избраздана чела, И снажан покрет челичних мишица О, драга децо мога родног села. Ја гледам покрет једне чврсте масе, Предзнаке борбе дуге, величајне, Ја видим борбу једне крепке расе, Подвиге њене, и победе сјајне, Ја гледам покрет једне чврсте масе. И крв и безброј телеса без глава, И чујем како шапћу усне мртве; „Рађа се зора слободе и права, Падајте браћо, не жалите жртве, И крв и безброј телеса без глава!" Мидгорад М. Петровић.

Из народа. Питсбург, Америка. Нешто о „Раскошу и моди" Срба у Америци. За ово мало времена од када боравим у Америци, имао сам прилике да видим, како Срби немилице харче свој тешко зарађени новац. Срби досељеници ове туђе земље дошли су са задаћом да помогну своје код куће, или прикупе парче земље или пак да врате дугове које оставише код својих кућа. Чим наступише на ово тако рекући слободно америчко земљиште, већина их заборави своју кућу, своје родитеље, који их оправише да их помогну. Те чим се дочепају рада а они не као ваљани људи да своју зараду штеде, па да пошаљу својим родитељима или пако ком новчаном заводу у домовини, да кад се врате, знаду гдје су били и што су били и што су радили, па кад дођу кући, да могу ту своју тешку тековину употребити у корисне сврхе. Некоји се одма у почетку угледају на Енглезе и Американце, како се они фино носе и чим прве новце стеку, а они с њима за робу, за анцуге по 30 долара, ципеле жуте а лагиране по 5 дол. сат у џеп, а бркове обрију, па онда у салон и у друго бећарење. У томе занемаре и свој рад, те само раде толико да могу живјети, а путни трошак стоји, те тако кајишарима расту 52% камата. И за кратко вријеме дође им

{ *