Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 7.

Анто гледа свуда око града, Јесул' Турци ишто узмакнули; Турци нису ништа узмакнули, Већ се градз^ ближе примакнули. Кад то виђе Богићевић Анто, Препаде се Богићевић Анто, Па процвили из грла бијела, Цвили Анто како љута гуја, Како љута гуја под каменом, Вели Анто „Јао моја мајко! Мили Бого! Што ли ћу ти јако? Сад ће Турци Лозницу узети, Ми војводе главе погубити, Сиротиња муке допаднути; Ја не жалим нит' се тога страшим, Ми војводе што би изгинули, Али што ће наше јадне душе? Душе наше видет' божјег лица? Сиротиња с нас муке допада." (Наставиће се).

Порука ратара из Баната. Један наш претплатник из Баната, ратар, пише за опомену нашим ратарима пред изборе ово: „Хоћу, браћо, да вам напоменем уз коју ћете странку бити и која странка води народ на спасење. То је Српска самостална странка, која је толико страдала за народ. Она води народ у напредак, а не у ропство и пропаст народну, као странка мађаронска. Пазите, браћо ратари, да због лудости и лакомости и плашљивости своје не дочекате, да вам се у туђем језику управља и суди, као код нас, где ратар човек ништа не разуме од онога што му се заповеда или допушта, или суди, па због тога страдава или за сваку ситницу адвоката плаћа. Не знате ви још какова је то невоља, кад се у туђем језику државом управља. А не будете ли држали уз оне што бране ваш језик и право ваше земље, дочекаћете за сигурно да и код вас завлада туђи језик. Ето га већ на жељезницама. Кад се начне једном, онда се иде и даље. Пазите, браћо ратари, да у рођеној земљи не постанете ви туђини, за које ни пута нема, а камо ли какова већег права, да не дочекате да вас с пута терају, како се код нас догађа. Да вам причам нешто што се у истини догодило: У Великом Бечкереку сусрео се Србин с Мађаром с колима. Србинова кола пуна терета, а Мађарова празна. Мађар виче: С пута, Рац! Србин ће њему: — Моја су кола с теретом, а ваша празна, па што да свраћам с пута. Мађар ће опет њему: — Рацима има пута само у Србији. Овде у Мађарекој нема за Раца пута. Овде је пут само за Мађара. Н« заборавите н& то све, браћо, к&д будете гда-

сали, јер ако заборавите на то, заборавиће и на вас Бог и срећа. И Бог каже у Јеванђељу: Куцај и отвориће ти се, ишти и добићеш. Тражите и ви своје право. Ако не будете сами тражили свога, неће вам богме нико сам од себе дати. Тешко људи дају и кад се иште, а поготово Мађари. Кад се не иште, не даје нико ништа. Банаћанин.

Шта се збива у нас и у свијету. Из Америне, из мјеста Согмау послао нам је Перо Станивуковић 10 К, као годишњу претплату за два претплатника. Срдачно му захваљујемо. Српском насљеднику пријестола краљевићу Александру пошла је болест на боље. Пред три дана био је у великој опасности да неће остати жив. Краљ Петар је дан и ноћ проводио уз њега, плачући у великој тузи. Уз њега се налазио и краљевић Ђорђе. Народ у Београду непрестано је очекивао вијести о болести пред двором. Страни дворови распитивали су непрестано за његово здравље. Подјела Перзије. Изгледа да су се Русија и Енглеска споразумјеле, да подијеле државу Перзију у Азији. То је држава двапут већа од наше, али становника у њој нема ни пети дио. У Перзији већ неколико година владају нереди, међусобне крваве борбе, буне. Због тога страда трговина енглеска и руска. И сад су ове двије државе запријетиле влади перзијској, да ће у Перзију увести своје војске, нека начине реда, ако то не учини сама перзијска влада у рокуод 3 мјесеца. Уђе ли руска и енглеска војска унутра, неће ље ни изаћи своје воље ван. Царевина Њемачка, Турска и наша држава противе се овом, веле да се тим дира у њихове интересе. Лукени се убио. Пред 12 година убио је анархиста Луиђи Лукени нашу краљицу у граду Женеви, како је то познато читаоцима нашим. Како у Швајцарској нема смртне казне, осуђен је био на доживотну робију у самици. Покушао је од тада неколико пута да се убије, али су га увијек у том омели. Неки дан ухвати згоду и објеси се о свој појас на решетку прозорску.

Не светите се нама, Из једног села у Славонији непрестано су нам се тужили сељаци, како не добивају „Српског Кола" и кривили су нас. Један је чак био толико неправичан и опор, па нас је изгрдио у писму, да вараио људе, јер новац примамо, а не дајемо листа. А ми би, да икако можемо, слали лист бесплатно хиљадама људи, нек само чита народ и освјешћује се. Нама је до тога, а не до добити, јер кад лист излааи сваке недјеље, а стоји годишње само 3 К 20 ф. онда добити не монм бити. ј ?~*.