Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

вјештији 99 пута, нег је био. Јер смо ми постали и родили се од онијех који су војевали и на коцу гинули, пак се нијесу дали газити. Дамо Богу божје, дамо и цару царево, а поданици смо цара и краља, пак зашто да немамо свога права нигђе, пак ни на Удбини 28-ог? Али у будуће уфамо се, ако Бог да, добити своје право, јер ћемо га искати и храбри бити. Зашто вели пословица: Протрч зече још једном? Те и то: Ако би се овај избор незаконити срушио, јер се није по закону провео, а други за мало вријеме одредио, ми би се знали спремити и доћи на биралиште боље него прво. Сад су нас смели с исказницама. Имам добра свједока који ми каже да је село Козјан текар 28-ог по подне исказнице добило, да је изборницима старјешина текар тада исказнице уручио, кад је требало да су на избору! Стеван Ћушић из Пећана био је затворен ни за што. Што је он крив, што су му они кућни нумер други у листине уписали? То није његова кривња, он је казао свој прави нумер, а они су га затворили и са њиме Дану Тртња са Удбине, шго је гласао за Вас. Дане је у решту казивао Стевану да су му давали 40 К нека гласа за Девића, а он није хтио. Два Дебелобрђанина гласовала су без исказнице, а то су Маниша и Алекса Чортан, а овијех другијех 18 да не могу гласовати! Какав је то закон и правица! Њихове незаконитости избројити се не даду и људи су се баш растужили и разневеселили због тога. Баш ми овај Стеван казује, како је својијем очима гледао из решта гђе су се порјечкала два човјека и мало да није дошло до неприлике на цести: један с Удбине, а други из Висућа. Онај што је гласовао за Вас рекао је ономе што је гласао за Девића: — Ти несретниче! За кога си гласовао! За крмељавог Девића, коме капљу крмељи из очију као мајмуну што га воде Талијани. Ја му не би да из своје букаре напити се воде, да не наспе у њу крмеља и не отрује ју. Ја би је мам бацио и разбио, па да кошта стотину дуката. Тако, видите, знаду људи свога цијенити. 20-ог провезао се Гашо кроз Кореницу. И тамо су га лијепо гледали и звиждали му. Гашо, Гашо, окани се луда посла. То не може бити како ти мислиш. Нијесу томе ни бабе привољне, а камо ли прави и свјесни људи. Имао би писати Бог зна што још, али за овај пут нећу више, него завршујем ово пар редака. Велим и желим Ти лијепе среће и здравља. Поздрављам Вас српски и братски. Не сам ја, него сви парохијани Дебелог Брда, пошто сам данас с њима био код цркве, и моле Бога да се наскоро видимо с Вама".

Непријатељи наши чуде се, откуд нама толико храбрости, толико снаге, у што се ми уздамо, кад се усуђујемо ево већ пету годину опирати се њима, борити се за своје. И они долазе на свакојаке мисли: Сад им се учини да је то све масло Србије и краља Петра, онда опет веле: није, шта је мала Србија! Ту кашу вари Русија и Енглеска. У њих се узда то наше дојучерашње робље. И лажу онда и мажу: Како добијамо силне новце из туђине, како се спремамо на буну и не знамо какова све зла. Они неће да виде како је узрок нашем отпору, нашој храброј борби то, што су нас толико притисли, толико огулили, толико осиромашили, да се је пробудио и тргао сваки наш поштени човјек. Па чак и онај тежак у Дебелом Брду у Лици, који до пред неколико година још није ништа знао о народним нашим пословима и бригама и ни на ум му није падало, да је то срамота, да је то ругло и голема штета по њега и народ сав, ако у сабор бира двоношце сличне Гаши Девићу. А сад то зна и онај Дебелобрђанин и хиљаде његове тежачке браће у овој нашој биједној отаџбини. А кад они обазнају да нешто не ваља, ван да се мора другачије почети, онда они и почињу и не престају, док не сврше или не скапају од тешког труда. У том народном освјешћењу, тој упорности и дурашности његовој, о којима најбоље свједочи и ово лијепо ратарско писмо, сва је наша нада и уздање и снага и побједа, и ни у чему другом. Гдје су десетине и стотине хиљада људи свјесне и одлучне да се до краја хрвају и носе за своје, па ма их и крвава пјена обузела, ту се мора побиједити, ту се мора нешто исхрвати. То ми знамо и стога и гледамо у будућност ведра ока, сигурни за коначну побједу као и овај тежак лички. Ништа под Богом није равно по јакости свјесном народу, а наш народ постаје сваки дан свјеснији. И сва наша брига, сав наш труд, сва наша душа и срце мора да буде и биће посвећено томе великом раду на освјешћивању нашег народа. А кад се то сврши, како ли ће се распрснути окови што нас стежу, као слабашни обручеви на набреклој посуди. Како ли ће тек онда зинути и избечити очи наши противници. Али ће бити прекасно. Тим горе по њих, а боље по нас. А ти нам живи и бори се, честити наш Дебелобрђанине. а .

Русија, Петар Велики. (Од 1689. до 1725.) Рат са Шведском. Кад је Петар отпочео увађати нови ред у Русији, он је гнао да ће то све бити бадава,