Српско коло

Год. Ш.

СРПСКО коло

Стр. 3.

ако Русија остане одијељена од просвијећеног свијета у западној Европи. Пут који је он отворио на југу, кад је отео од Турака град Азов и изашао тако на Црно Море слабо му је вајдио, јер туда је било далеко у Европу, а уз то морало би се кроз уски пролаз морски крај Цариграда, који су чврсто држали Турци. Остао је једини пут на сјеверу преко Балтијског Мора. Али све обале тога мора држала је у рукама тада најсилнија држава у Европи краљевина Шведска. Најсилнија зато, што је имала војску, којој није било на свијету пара. Петар је хтио да лијепим дође до обала тога мора. Понудио је Шведској новаца, хтио је купити. Швеђани ни да чују о том. Тада се Петар договори са краљем пољским и данским, да сложно ударе на Шведску и отму шта коме треба. Започео је тако 1700. год. дуготрајни „Велики сјеверни рат*, који је потрајао 20 година без прекида. Млади шведски краљ Карло тукао је испрва као олуја савезнике. Најприје смлави краљевину Данску. Затим се као вихор обори на Русе и код града Нарве са 8.000 људи до ноге разбије неискусну још руску војску од 40.000 момака. Ту су Швеђани заробили 18.000 Руса, двапут више него што је шведска војска била велика. Одатле појури Карло у Пољску и отме је сву. Но док је Карло тамо војевао, дотле се Петар, неуморни и никад несломљени радник опорављао. Он је створио нову војску, од црквених звона слио нове топове, на чело војсци поставио ђенерале, који су прошли његову школу. „Господа Швеђани побиће нас још, и то, можда, не један пут, али од њих ћемо ми научити како ћемо њих побиједити" — тако је говорио Петар. И док је Карло 6 година војевао по Пољској, док је провалио и у, Њемачку, дотле је Петар с новом војском стао освајати његове земље на Балтијском Мору и дочепао се његове обале, кад је освојио град Орјешек. „Овај орах (орјешек) био је врло тврд, али срећно га разгризосмо", рече Петар тада. И 1703. године почне Петар ту на обали зидати нови град, своју пријестоницу Петроград (Петров град) који сад има близу 2 милиона душа и спада међу најљепше градове на свијету. Градио га је усред великих блата и хиљаде и хиљаде

радника помрле су, док су му темељи подигнути. На костима људским сазидан је лијепи Петроград. 1709. г. Карло се врати и опет удари на Петра, чувши, колико му је земаља освојио и војска потукао. Али сад је Петрова војска била другачија, научила се војевати у бојевима са Швеђанима. И Карло, велики јунак и вјешти

војник пострада. Код града Полтаве потуче га 27. јунија 1709. г. цар Петар управо страшно. Сва шведска војска или изгибе или би заробљена. Карло побјеже у Турску са шаком људи. Ту, код Полтаве, ударен је темељ потоњој сили и величини Русије, ударио га је цар Петар Велики. Петар се био у овој битци као јунак. Прије боја пројездио је испред војске и рекао: Војници! Дошао је час да се ријеши судбина

Србп сељаци са Косова.