Српско коло

Стр 6.

СРПСКО коло

Год. УШ.

ковића, а ја им дијелим цедуље за шешире. Наш благајник пограби ме за руку да отме цедуље од мене, да ја буним његове људе, да се одстраним. Али моја тежачка рука, која није мекана, не пушта. Чеси вичу: — Па шта ви хоћете, кад ваш учитељ иде с нама? Чеси сједају у она плаћена кола под својим барјаком, и с њима наш учитељ. Кад сам ја то видио, јако ме срце забоље. Ех, пали то, кад видиш свога у табору који није српски и народски. Боли ме толико, да морам и пред вама изјадати се. Све мислим и мислим: Како ћемо и кад ћемо напријед, кад свој, рођени, издаје свога рођеног? Сада с Богом српска господо, поздрављам Вас".

Шта се збива у нас и у свијету, Американци за „Српско Коло". Г. Стево Грдинић из Чикага послао нам је 25 К, као претплату на годину дана за себе, Стеву Грушца, Милу Поповића, Јову Радаковића и једно српско друштво у Чикагу. Од срца хвала и њему и претплатницима новима! За „Српско Коло" послаше нам г. г.: Лончар Лука из Илока 80 ф.; Петровић Игњат из Габоша 1 К 80 ф.; Савић Душан из Разбоја (Босна) 4 К 80 ф.; Предојевић Јован из Машића 80 ф.; Трбић Глиша из Будимаца 4 К 80 ф.; Којчиновић Веса из Габоша 1 К 60 ф.; Кривошић Милач из Врлике (Далмација) 4 К; Драгољуб Бранко из Бега св. Ђурђа 1 К 60 ф.; Дара Магарашевићева из Карловаца 2 К 40 ф. Свима много захваљујемо! Молимо Американце, нове претплатнике, да нам јаве добивају ли уредно лист. Уједно их молимо да нам на вријеме увијек јаве промјену своје адресе. Промене на влади. Пошто су љоснули на изборима оделни престојници Араницки у Брлогу и Амруш у Бошњацима, говори се да ће одступити, а на њихова места да ће доћи друга двојица мађарона. Мађарони се купе. Томашић је одржао ових дана седницу својих људи. Сазвао је све изабране своје посланике и још неке људе. Позвао је и нашег патријарха и владике Грујића и Николића. Како чујемо, владике нису пристале да се упрегну у мађаронске таљиге, али зато патријарх тегли за тројицу. На част му. Српски ће му народ показати да није вољан вући мађарска кола, ако то није стид њега патријарха. РадиЋ добио надбискупов благослов. Вођа хрватске пучке сељачке странке Стјепан Радић

био је до сад у рату са католичким поповима. Стога су бискупи и надбискуп забранили поповима да иду у његову странку. Но сад је Радић добио 9 мандата и нада се скоро доћи на власт, па мисли да мора бити добар "с поповима. Стога је неки дан посланик његове сељачке странке Јалжабетић ишао надбискупу Посиловићу у Вагреб са још неколико чланова странке у депутацију. Молили су га нека скине с њих анатему, јер да су они верне његове овчице. Надбискуп се смиловао, кад је видео покајнике и опростио им. Сад ће моћи и католички попови бити чланови Радићеве странке. Др. Перушина. У Беловару је изабран помоћу владе за посланика др. Шуперина, адвокат из Сиска, члан Радићеве хрват. пучке сељачке странке. Тамо се хвалисао као највећи пријатељ сељака. А у његову котару Сиску тако га воле ратари, да се тамо не сме ни појавити као кандидат. Сељаци га у околици Сиска од мила зову „Доктор Перушина", јер уме, веле, перушати као јастреб. Благо сад народу у беловарском котару. Срби у Ердуту, и ако их није много, раде и напредују, да је лепота. Пише нам о том пријатељ из Мирковаца: „Тако су се сложили и једномислено раде, као да су једна задруга. — У задње време повећали су свој посед са 22 јутра, прекупивши ту земљу од иновераца, највише Маџара. Ни у једном нашем селу не боре се Срби тако за земљу као у Ердуту. Пишем вам ово да споменете у „Српском Колу" и покажете на њих другим Србима, који су слабији устаоци. Ердућани су заслужили то". Да нам је само овакових вести о српском напредовању сваки дан примати, ми би нашли места у листу за њих. Весело смо примили и ову вест и захваљујемо пријатељу, што нам ју је послао. Руски и немачки цар састали су се прошле недеље у Потсдаму у Немачкој. Немачка се сад јако облизује око Русије, рада би је извући из друштва Француске и Енглеске. Али тешко да ће то упачити. Абдул Хамид, свргнути турски цар тешко је болестан. Овај крволок царски не може да преживи лако пропаст своје моћи и господства.

Различите вијести. Плодност зеи/ве у Србији. Познато је, да је земља у Србији врло плодна. То најбоље доказује и овај један пример: На имању свештеника и привредника Милана Љ. Поповпћа, из села Колара, само једна њива од 6 јутара донела је чиста окруњена кукуруза 210 метарских центи по јутру. Где је тако плодна земља, та се држава с правом може назвати богатом. Ну Србија је богата и у другом природном благу. Природа је дала много, још да људи додаду што треба, и Србији не би било равне земље на далеко,