Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

'Вако рече Лазаревић Луко: „0, из Борка кнеже Симеуне! Ти удари јунак од истока, Од истока са својега сента, Уза Штиру, уз воду студену; А бимбаша, Катић-Симеуне! Ти удари пољем од Липнице, Ту ћ' у тебе срећу окушати. Голи сине, Зеко буљубаша! Добро чувај брда и Гучева, Утећи ће у планину Турци; А ја одох с мојом кумпанијом Од куда су понајтјешњи кланци, Од запада покрај воде Дрине. Ви мачванске чујте буљубаше! Чупићеви лави изабрани! Кад Чупића међу вама нема, Ви хоћете друмом ударити, Ево друмом најнапред на Турке: Ви најприје заметните кавгу, Нека буде сваколика кавга На онога Срдана Илију, И нек буде срећа Срданова". То рекоше, па се посулише Сваки своју страну разматраше; Ал' је мука на бој ударити. Турци бију једнако Лозницу, Три војводе по Лозници ходе, Ев' погледа Милош у Руњане, Милош најпре Србе опазио, Па дозивље Богићевић-Анту: „Побратиме, Богићевић-Анто! Кака ј' војска по брдим' руњанским? Ако оно Турцим' индат иде, И још оно буде турска војска, Нико неће остат' од Србина, Српска ће се св'јећа утрнути; Ако л' оно буде српска војска, Тере нама сада индат стигне, Сад ћеш виђет' јада од Турака. Деде узми дурбин од биљура, Не би л' војску на дурбин познао". (Свршиће се).

Из ратарских писама о изборима, Избор на Удбини. Један ратар из удбинског котара писао је једном свом рођаку у Загреб, па се с овим ријечима дотакао избора: „Већ си чуо од избора, каково је насиље и неправица на Удбини владала. Адвокат Н. Грковић био је у затвору и наших попова, трговаца, тежака, који су гласали за Бањанина. И ја сам био затворен, а има их још и сада у затвору. Стари Јовеља није хтио ићи гла-

сати. Миле Орловић и Васко Медић дали глас за Девића, проклети били. Осамнаесторици није дало ни гласати, што су хтјели за Бањанина, и за три гласа остало на Девићу. За њега су гласали и Душан Чанковић и Илија Станић, трговци и то за плаћу". Благо нама, браћо, кад су већ почели и ратаре затварати због овакових ствари. То је знак да се ратар српски пробудио. А кад се сви пробуде посве, неће бити тога у царевини, ко би нас смио затварати. Избор у Дарувару. Од једног ратара из села Дољана добили смо ово лијепо писмо о избору даруварском: „Шаљите нам лист наш омиљени „Српско Коло", за који се заузимам од свега срца. Већ четири године сваки редак прочитао сам по два три пута. Доста сам суза пролио за ове четири године, читајући га. Да сваком Србину овако срце бије за слободом, не би наши душмани ширили се овако, као што се шире. 28. овога мјесеца, на дан избора посланика у сабор загребачки, највећма ме срце забољело, кад сам видио тешке погрешке нашег народа. Наш учитељ Стојан Радовановић до сад био нам је као матица пчелама. Сваки Србин волио га, а и ја сам, можда више од свију. Али сад на избору уједе нас тај брат Србин. Чим је овамо дошао Б. буагс са благајником нашим у скупштину, он је први био присташа Б. буагси и он први поче наговарати Србе да буду за ^уагса, јер, вели, он ће нам помоћи сваком градњом за школе и у свему другом, он је, вели, велики пријатељ банов. Свакојако је извијао и Србима и Чесима. Напајали су ту скупштину, да им се обећа за сигурно. Наша браћа не хтједоше да пристану. Касније дође Др. Латковић са госп. Пајом Поповићем. Наш учитељ не хтједе доћи на скупштину, али браћа Срби даду руку Латковићу. Шта није радио наш учитељ, да одврати људе од Латковића. Ишао је од куће до куће. Браћо и господо, тежак је то посао, мучити се с људима неуким, као што сам се ја мучио, само да их он не смота. У очи избора дође наш благајник Абпег. Срби не дођоше, него Чеси и учитељ. Благајник даде туде 40 К за кола, дао је по 10 К људима на потрошак итд. Али кад освану дан избора, онда се види ко је вјера, а ко је невјера. Браћа Срби купе се под барјак на распућу с једне стране, а Чеси са друге. Благајник нас мрко гледа. Наша браћа Срби из других села, који онуда пролазе, пријатељи и знанци, поздрављају нас и дра Лат-

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.