Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 11.

профита. И он пише „Српском Колу" ради савјета. Ми смо му одговорили нека се не шали и нека не шаље оних 13 К у име тобожњег трошка. Насамариће га Чивути. Шта они раде? Они од сваког најприје ишгу новац у име трошкова, да се тобоже распитају, могу ли дати зајам. Кад новац добију, они ћуте неко вријеме, па онда јаве да не могу дати; добили су тобоже од својих људи обавијест (информацију), нека не дају, јер није човјек сигуран, који тражи зајам. А они, међутим, нису никог ни питали ни за што. Њима је главно да дођу до новаца у име трошкова. Ако им 1000 људи у држави пошаљу сваки по 13 К, ето њима за бан бадава 13.000 К! Куд ћеш боље зараде, и лаганије! Мудри су Чивути, да им је ријетко пара наћи, нико не умије доћи до муктешевине као они. Чувајте их се дакле. Пазите да се не ожежете. Кад год добијете какова писма или понуде за зајмове или ма какове друге ствари од штокаквих чивутских и других туђинских друштава, не вјерујте им, ван се распитајте или код нас, или код ког Србина господина на селу. Не будите луцкасте мухе, које лако западају у мрежу паукову.

Три лопова. — Лав Толстој. Сељак водио магарца и јарца на продају. 0 врату јарца висило је звонце. Три лопова опазише сељака. Један од њих рече: — Ја ћу му украсти јарца, а неће ни осетити. Други лопов додаде: — А ја ћу му украсти магарца. — Сад није тешко погодити шта мени остаје помисли трећи — ја ћу му украсти одећу. Први лопов дошуља се до јарца, полагацко скине му звонце с врата и обеси га магарцу о реп, а одведе јарца. Кад се сељак осврну на окуци пута, и не виде јарца, пође да га тражи. Други лопов изађе му на сусрет и запита га, шта тражи. Сељак одговори, да му је неко одвео јарца. — Ја сам видео твога јарца, — рече му лопов — и то мало пре. Један човек води га кроз шуму, можеш га јако лако достићи. Сељак потече за јарцем и повери магарца на сачување лопову. Овај побеже с њим. Кад се сељак поврати и виде да му нема магарца, заплака. Успут пок Рај једне баре наиђе на некога човека, где плаче као и он. Сељак га запита шта му је. А тај човек приповели му, како су му дали кесу с новцима, да је однесе У град. Ту је на обали бариној заспао и на један пут тргао се из сна тако јако, да му је кеса фркнула у 5ару.

Тада га запита сељак, зашто не улази у бару, те не извади из воде кесу с новцима. — Не смем у воду, јер не знам пливати. А радо ћу дати двадесет дуката ономе који ми извади из воде кесу с новцима. — Пре свега, морао би да знаш добро, на ком месту ти је утонула кеса — рече сељак. — Ту, баш на том месту. Сељаку се разведри лице. — Ето, драги Бог хоће да ми надокнади изгубљенога јарца и магарца — помисли он — за двадесет дуката могу купити обадвоје и још нешто да ми преостане. И наш сељак свуче се, и скочи у воду. Тражио је и тражио по дну баре, али од кесе ни трага. А кад изађе из воде, не нађе својих хаљина. Трећи лопов украо му је хаљине 1 ).

Одговори уредништва, Г. Р. Рајаку у Рогатици. Претплата истиче тек 13. XII. 1910. Д. П. у П. Не треба вам никакова параграфа ни закона, него морате доказати тврдо пред судом да земљу уживате поштено као своју већ 33 године. П. Д. у Цаб. Ваше нам је писмо нејасно. Отидите до г. попе или учитеља, па нека јасно напишу, о чему се то ради у Вашој задрузи. Онда ћемо Вам моћи дати савјет.

Изашао је из штампе и у велико се растура наш здравствени календар за народ: Здрављак — за 1911. годину. У овој — V години, доноси Здрављак ове чланке: На робији, прича. — Влажан стан. — Дезинфекција, уништење кужних клица на свима зараженим стварима. — Воће као храна. — Сипња, засип. — Водена болест. — Побацај. — Трипер. — Убој. — Црвени ветар. — Крволиптење из материце. — Рак у материци. — Шуљеви. — Лек против затвора. — 10 заповеди за оне који се купају. — Ружан задах иа уста. — Колера. — Падавица. — Оједање деце. Рад на шиваћим машинама. — Соколство. — Како се лечи чмичак. — Чарапе у боји. — Да ли су печурке отровне. — Да ли је млеко чисто, скорашње и добро. Важне изреке о здрављу. И ове године календар има 6 штампаних табака у врло укусном издању државне штампарије, а стаје само 30 пара за Србију, 40 хелера или сантима за иностранство. Нема сумње да је ово најјевтинији и најкориснији календар на српском језику. Скупљачи добијају 10%Обратити се једном од потписатих: Д-р Јовав Данић, Веоград. Д-р Добр. Гер. Поповић, Ерагујевац.

Ј ) Слична овој причи има и једаа орпсва аародва при Ј и влетва; „Ко умијв, »#му двдјв".