Српско коло

Стр. 4.

СРГ1СК0

КОЛО

Год. УП1.

кону како раде неке области и траже да онај ко је претрпио казну мора још добити о том и сведоџбу од суда, па да стекне право изборно. Вакон вели да се право изборно може стећи, чим прође време одређено у закону, а не кад се добије сведоџба. Област је сама дужна уверити се код суда јели то време »биља прошло. Ако краљ кога помилује, онда се сматра као да је претрпио тога часа казну и рок се од тог часа рачуна. Дакле само судске осуде могу одузети порочност. Осуде политичких области не сметају ништа, можеш бити осуђен од опћине, котара и т. д., колико хоћеш, па не губиш право гласа. И најзад, да опћинар има право гласа, не смо бити под стечајем. А под стечајем је онај ко је презадужен па веровници преко суда израде те му се забрани свако располагање с иметком. Кад стечај прође, опет се може имати право гласа. (Наставиће се).

| Лав Николајевић Толстој, Чули су за њега и тежаци, читаоци нашег листа. Доносили смо у „Срп. Колу" басне његове, које је саставио за забаву и поуку руским ратарима, које је он толико волио, толико их на своја добра прса привијао и старао се о њима. Мало је кутова на пространој земљи, у којима није одјекнуло његово име за његова живота. Не знамо хоће ли их бити, у којима се неће чути за ономадашњу његову смрт. Јер, у недјељу, у 6 сати у јутро умро је Толстој у 83. години живота: Човјек на свијету најчувенији по дубокој својој мудрости, по племенитости свог срца, по доброти своје душе, и по неизмијерној љубави према истини, којој равне није било. Како да кажемо вама тежацима какав је био човјек овај наславнији Рус? Да кажемо: пророк, праведник, мудрац, светитељ, све уједно, не би рекли ништа неистинито и ви би нас разумјели. Слаби смо створови ми сироти људи, меки према сили гријеха, немоћни да одолимо сластима њиховима. Боримо се, бранимо, али најзад клонемо, и, као даска ношена водом, не бранећи се пуштамо да нас носи бујица гријеха свакојаких: себичности, мржње, зависти, лажи, злобе, пожуде тјелесне; савијест заспи у људима, душу сапне посве и зароби тијело, чини се, примиче се царство сотонино: ,'тестаће посве у нами доброг и лијепог. Ако се у таковом часу појаве људи с великом душом, срцем и памећу, који примјером свог чистог, светог и праведничког живота буде у нама нашу за-

спалу савјест, грме у наше уши ријечи пријекора и кајања, кријепе наше малаксале душе — борба наша са гријехом биће лакша, у њима ћемо ми налазити ослон и велику помоћ. Толстој је био такав човјек велики, не само за свој руски нароц, већ и за све људство. Био је гроф, богаташ, милионер. Али ни части, ни благо, ни слава велика, коју је стекао као један од најславнијих књижевника свију вијекова, нису га узнијели. Штогод је постајао славнији међу људима, све више је долазио до увјерења о слабости и грјешности и малоћи својој и све више настојао да не силази са пута добра, истине и правде, све више се трудио да се усаврши и поправи и приближи Богу, живећи животом чистим, љубећи све људе, заклањајући све несрећне, биједне, помажући си-

' : ЈГ Лав Никодајевић Толстој.

ротне, учећи непросвијећене, будећи душу и савјест у грешнима, опраштајући свима и молећи све за опроштај, ако је згријешио према њима. Из буке градске повукао се на своје сеоско имање, обукао сељачко одијело, орао, пилио, цијепао, шио, учио као учитељ сељачку дјецу, писао за тежаке, давао им упуте и савјете, помагао их на сваку руку, да су га вољели као оца и мајку своју. Сав свијет стао је гледати у њега као у новог неког пророка, светитеља и учитеља људског и хиљаде и хиљаде људи узеше грнути у његово село да га виде и чују. Одрекао се пића, меса, дувана, раскошних јела, свију забава, богаташ живио је као обични сиромашан човјек. Без ике силе осим свог светог живота и славног у свијету имена био је тако силан, да