Српско коло

Број 47.

Загреб, у петак 26. новембра (9. децембра) 1910.

Год. VIII

Излази сваког вшишж ГГИГ т Ш Ш п| Д1| Огласи рачунају се по 'етвртка у недјељи АППпИП 1|П ПП Јпдаж |ј Г | 1Г.ККЈ КШ У -55?на по година К 1*80 ц Ш Н Д 18 V- Јјј^ д Ц ш Уреаништво се налавн у на четврт. год. К —'80 Николићевој улици бр. 8. За друге вемае: на го- ПМЛТ ш™Г„српскбг ур кол* дину 5 круна. Поједи- П Аг (Ј Д1 И ЛИОТ иародиог |иста". Руко«а бројеви 10 ПОТ. ^ — писк сс м враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Србобрана"

Путовао сам скоро кроз Банију. Зауставио сам се уз пут у једном селу. Биле су покладе, задњи сватовски дан. Многи сељаци са сватовима очекују покладе и тога дана је свуда највише вјенчања. Тако и овај пут. Послије подне стали стизати цркви сватови иза сватова, кола иза кола. Пјесма, халабука, потцикивање, ујујукање, свирале, бубњеви, пуцњава из кубура и револвера. А над свом том збрком и мјешавином вију се српске тробојне заставе, трепере, лелујају се, увијају, као радосне, обијесне и пркосне. Шестеро кола у једним сватовима а четири заставе! У једним колима испрсила се стара сељакиња, напрегла сваку жилицу и држи велику заставу: тешка је, вјетар пири и носи је. Мати младожењина, удовица, на мјесто покојника као глава породице барјактари. Погледаш из ближе: момчадији тробојке на прсима, дјевојци (млади) на ђердану, дјеверу преко пешкира, коњима код ушију као у господским сватовима. Један сељак позна ме и виче ми: — Господине, зовнидете 'вамо Акуртија, Да види има ли Срба. — И Тарабокију, и Кошутића и Раука довикују други и смију се објешењачки, весело, потпрдљиво. * * * — Госпо драга, да сте јуче били на крсном имену код Б., лијепа ли би дивана чули — прича једна сељакиња једној госпођи на селу — Дига се К. да наздрави онима нашима што су лежали у тавници. Везе К., кити, Бого, канда му мед на уста тече. Мам ми сузе потекле на очи. О Боже, ђе је он тежак научио 'нако лијепо диванити! * * * Причају ми људи: Кот. област за избора жандарима апсила тежаке самосталце у томе крају. Свезали тако жандари једног сиромашног ваљаног ратара и гоне га, а он дигао главу и мушки корача. Свијет се скупио па гледа I 1 1 Чувајте и оставдајте свакм број овога листа,

шта се ради. Једна старија жена ратарска соколи уапшеног тежака: — Тако ти, синко, тако. Дигниде главу. Немаш се ти зашто стиђети. Нијеси ти сланине укра', не носиш је свезане о врату. Није то срамота. Кад су дични они што су за нас лежали, нолико дуго у тавници, рашта би ти био срамотан и у земљу гледа'? * * * И са свију страна и причају и пишу, да никад српска свијест није била тако јака у нас, као сад послије процеса. Носиле се и прије српске заставе, али рјеђе; спомињало међу сељацима Српство, али мање; одлазили су и прије у затвор људи за политику, за народну ствар, додуше на мање, али затвор таки сматрао се у народу као и други затвор, за нешто ружцу и срамотно, није народ знао да прави разлико између страдања у затвору за народну ствае и окајавања у тамници за почињени гријехр злочинство или преступак. У великом послу српског народног освјеш' ћивања велеиздајничка парница учинила је много, толико да ми то још нисмо врсни ни оцијенити. То за јамачно нису очекивали наши гонитељи, јер не би нас поуздано гонили, да су то слутили. Они су рачунали на то, да ћемо ми пригнути главе и на све њихове жељице метанисати. А ми смо познавали свој народ врло добро и увијек смо писали и говорили да ће наши противници получити противно од онога, што очекују. Валеријан Прибићевић рекао је у свом задњем говору обранбеном: Ова ће парница више учинити за Српство, него двадесет година нашег највреднијег рада. И то је истина. Срби не опадају још међу народе развијене, зреле, дошле на врх напретка, који сами од себе, без вањског неког гуркања и подстицања, раде све што је потребно за њихов напредак. Ми још нисмо израсли посве из дјетиње кошуље у овом погледу: Као и дјеца, тако и млади још народи раде многе ствари више из пркоса, него ли стога, што су увјерени да тако треба радити. Кад их нико не би дирао, они би свеједно дошли на то да раде.^ јер ће вам требати и послије, да га читате./^/^