Српско коло

ТТТто вам пјевах, браћо моја драга, Што вам пјевах, жалосни су звуци, Ил' су звуци или су јауци Са невјере, што ј' и данас жива, Па и горе јауке нам спрема — Ето пјесме, којој краја нема.

Ршичитв вијести, Руски сељаци и Толстојева смрт. Сав свијет и сав руски народ ожалио је Толстоја. А у руском народу ожалише га најискреније руски сељаци. Још док је жив био Толстој на свом болесничком кревету, купио се силан руски свет око кућице, у којој је боловао и клечећи молио се Богу за његово здравље. А кад је умро, из даљине велике стизали су сељаци, клецали, клањали се, крстили се и молили за душу праведника. Испратили су мртвачки сандук до жељезнице, а уз пут су на свима станицама, и по ноћи, рпе ратарске дочекивале жељезницу са спроводом. Кад је стигло Толстојево тијело до његова села, дочекао га је силан сељачки свијет, и ако су власти то забрањивале. Сељаци из Толстојева села узели су сандук на своја плећа. Пред спроводом носили су сељаци голему заставу, на којој је писало: „Драги Лаве Николајевићу! Спомен о твом добру неће умријети међу осиротјелим сељацима Јасне Пољане." У сељачким колима вожени су вијенци послани са свију страна на мртвачки сандук. Сељаци његови ископали су гроб у шумици близу села и спустили у њ свога добротвора и брата, великог учитеља народног и праведника.

Ратари и „Српско Коло", Ратар радник о „Српском Колу". Ђуро Дрљан из Пећана код Бунића радио је у Њемачкој у Гајсвајду и у туђини држао наш лист. Сад се враћа кући, па нам пише: „Лијепо Вас поздрављам и захваљујем на Вашој доброти за ратаре, на Вашим упутама и добрим савјетима. Са Вашијем листом јако смо задовољни, те желим и надаље да шаљем претплату на „Српско Коло". У једној школској опЋини у Хрватсној, у којој се учитељ врло заузима за „Српско Коло" има око 35 претплатника. Сад нам пише тај учитељ, између осталог, ово: „Народ је јако замиловао „Српско Коло" и сад о Новој Години, мислим, да ће се код мене број претплатника подвостручити". Кад би се овако ратари одазвали свом листу, из крајева гдје су богатији много од сиротих Бановаца, како би „Српско Коло" било веће, пространије, па онда, богме, и боље.

Са мојих пољана. Нигдј.е ресе... Вода... вода... вода свуда! Кукурузи моји Савом преплављени, 0 мој грки хљебе — моја надо худа! Дошла јесен... црна... ето готована Ненасита хала ув'јек много треба. Хајд' подмири агу, па кроз мјесец дана, Сиротињо моја, иди проси хљеба! Шта! Зар да ми суза из ока не кане, Кад је плач и вапај око мене свуда! Шта! Зар гњев у мени силни да не плане Гледајући робље, робље — робље свуда! Међеђа, 18. IX. Васкрсије Ж. Обрадовић.

Десам ли послао прешплашу ха „Српско Холо"?

Одговори уредпиштва. Остоји Симиђу У Зв. Ви не дугујете ништа. Платили сте до 31. XII. 1910. Мили Потноњану. Погрешком био је лист обустављен Вама и Николи. Сад га опет шаљемо преко г. учитеља. Оно што га нисте добивали, накнадиће Вам се. Петру ДамјановиЂу из Цабуне. Из Вашег писма не можемо разумјети о чему се ради. Замолите ког народног господина, да нам опише Вашу неприлику. Николи Нрги у БелишЋу. Ви сте нама послали претплату за цијелу годину. Нисте ништа дужни. Књиге за коју питате нема овдје. То се може добити У Н. Саду. Пријатељу у Бега-Сенђурђу. Ј1аж је што говоре за 19.000 К. Управитељ је ухваћен у једној малој погрешци и одмах скинут. Да је радикалска влада, он би могао остати годинама и развлачити народно добро. А сад то не може бити. У том је разлика између пре и сад. Примили смо претплату за „Србобран". 2956. Ако сте задруга, онда пријавите ствар опћ. поглаварству, односно котарској области да казни оног који прави неред у задрузи. Ако је он самовласник, онда Вас не мора трпити код куће и може за живота чинити шта хоће са својим иметком. Може Вам одузети наследство само ако имаде за то разлога наведених у закону, али тих код Вас нема. Но и у том случају морате добити тако звани нужни дио (половицу законитог Вашег дијела). Габошанину. Нема помоћи, кад су земљу купили и имају уговор. ^ /О. *