Српско коло

Стр. 2.

СРПСкЗ

КОЛО

Год. VIII.

* Исто се тако грдно осрамотио и Српство увриједио још један други момак из Стрмена, који се такођер ове јесени оженио. Тај је узео за кума Стевана Даниловића из Стрмена, онога одметника српског, који је као и Симо Турајлић био Акуртијев свједок у велеиздајничкој парници, те се исто онако као и Турајлић заклео и свједочио против оних пет невиних људи из црквенобочке опћине. Тај је јадни Србин узео за кума оног Стевана Даниловића, који је на расправи у Загребу у мјесецу мају 1909. године тако говорио и пониживао Српство и српске светиње, као најзагрижљивији франковац. * Имена и презимена ових двају жалосних Срба за сад нећемо износити. али у будуће ћемо изнијети у јавност име и презиме сваког оног Србина, који овако уради, као ова два младића, да сав свијет зна име и презиме оног, који се дружи и спреже с највећим непријатељима, одродима и издајицама српским. Ако би ми оваке нељуде позивали у сватове, на крштења, на крсна имена и друге славе, и кад би ми к њима ишли, оНда би оваких несрећа сваки дан све то више било, а то не смије да буде. Оваки се морају тријебити. А истријебићемо их тако, ако, не само не будемо к њима ишли на славе, нити њих к себи звали, него ако не будемо с њима ништа имали, као да их и нема живих на свијету. Пазитс дакле, Ви поштени Срби, да се не огријешите о Српство, као ова двојица, јер је ово велика срамота.

Кад морате дуговати, дугујте себи. „Дуг је зао друг" и „ко је дужан, тај је и на Божић тужан" веле српске пословице. Но увијек баш није тако. Зајам је исто што и оштар нож, који кад се даде малом дјетету или неразумном човјеку, с њим ће се порезати, али ако се даде паметном човјеку, он ће с њим израдити много лијепих и корисних ствари. Кад човјек узме зајам, па с њиме паметно поступа, може му донијети лијепе користи. Највише ће човјек имати хасне од зајма, ако га окреће у благо, јер ту више пута изнесе зајам двострук добитак, ако не и више. Сад само гдје је најбоље, да тежак узајимље? Ја знам да вам је свима тешко дуговање по штедионицама. Штедионице су више удешене за трговце и занатлије, који увијек с новцем раде, а за ратара само онда, ако диже већи зајам уз интабулацију. Наш је ратар већим дијелом неписмен, па и не зна, кад је који дан (датум), не зна кад мјеница доспијева, па тако

често плаћа глобу. Уз то мора мољакати и митити жиранте, а што је најгоре, нема ратар увијек новаца, па кад падне рок мјеници у незгодно вријемз, ето опет напасти и глобе. Да се наши тежаци избаве таких неприлика код узајмљивања, најбоље је, да се они сами сложе, па да имаду у селу своју сеоску касу, или како се то код нас обично зове, аемљорадничку вадругу. Земљорадничка задруга даје својим члановима зајам на обвезницу, а не на мјеницу, па ако пријеђе рок и више дана, ту нема глобе (протест). Задругари не моле и не мите жиранте, не морају трошити вријеме и новац идући у град и т. д. Задругама потребни новац намиче њихов Савез у Загребу без икакове укњижбе на земљу. Не вјерујте онима, који вам кажу, да Савез или не знам која банка укњижава задругарима њихове посједе. Члан задруге може бити и онај, коме је посјед на другом мјесту укњижен. То не смета. Обично је, да у једној парохији ради једна задруга, па ако имаде 50 чланова, дугују они код ње од прилике 10.000 К. Задруга даде Савезу на тај новац 600 К камата годишње,- а ако она узимље камате по 8 процената', дакле јефтиније него игдје, добиће она на годину 800 К, остаће јој 200 К, што у 10 година чини 2000 К самога вишка на каматима. Кад би тих 10.000 К дуговали сеоском зеленашу и давали му камате само по 20 процената, дали би му у 10 година 20.000 К самих камата. Ако сте удружени у задругу, дали би задрузи на исти новац у 10 година 8.000 К камата, дакле 12.000 К остало би у вашим џеповима. Овако сте их сасули у дубоке џепове каматњачке, чије рачуне никад нико не види. Зато и јесу сви каматњаци угојени, да једва ходе. Зато су и напунути, јер су вам попили крв, као пауци мувама. Вук не вије што је меса жељан, него вије, да дружину свије, вели наш народ, па тако је овдје. Што не може један, моћи ће вас више, кад се удружите, <па када тако удружени будете давали камате, даваАете их себи. м. р.

БраЈш претплатницима! Читао сам у 45. броју „Српског Кола*, да има и такових Срба, који се увријеђени нађу, ако се опомену, да пошаљу претплату за „Срп. Коло", тај једини наш ратарски лист, који нам се мало не бадава шаље, а који нама ратарима највише вриједи, који нас свему учи и упућује на све што је добро и корисно за нас ратаре, јер ми ратари нисмо кадри читати скупље и веће листове, прво зато, што се за њих више