Српско коло

Број 52. Загреб, у четвртак 30. децембра 1910. (12. јануара 1911.) Год. VIII.

Излази сваког ЗДИНШ -ј- т т Ш М ШШШ ш а -. Огласи рачунају се по четвртка у недјељв В 8 ""®} Ш V Ш Ш шчк ШШ шчк Ц! еноввик У- Ако се ви-СРПСКО пОЛО на по године К 1 60 8 Ш Ш № В @ 9 Шг В чШг Уредништво се налааи Ј на четврт. год. К —'80 Николићевој улиаи бр. 8. НАРОДНИ лист ВВ бројеви 10 ПОТ. 1 ,|Г| « ~ п>еш » ■■ араћају. " 1 ' ■•— -■■ ■' ■ ■ ' '■"■■ ■ I' ■ ■'"■* ■' I '' и , 1 ■ I 1 ' 1 ' 1 ' ■ ■ ' 1— ..I -ч'1.1Р1 VИздаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) >■«■" «■» Уређује: Уредништво „Србобрана"

Повјереници „Српског Кола". Оно 3.000 номада „Српског Нола" иду на појединце. И од тих појединаца добивамо често жалбе, да лист не добију. Лист пропада најчешће код опћина. Пандури, писари, сеоске листоноше, франковци, мађарони, узимају лист себи, или га уништавају. А онда, многи сељаци, кад дођу пошти или опћини, приме се да предаду лист оном чији је, понесу га и не предаду. Отуд тужбе на неуредно добивање листа. 1.000 комада „Срп. Нола" иде на повјеренике. Сви људи у селу сложе се, да њихови бројеви иду на једну главну адресу: на учитеља, попа, трговца. Над нешто дође на господина, онда се већ и код поште и код опЋине пази боље. И од повјереника ми не добисмо, чини нам се, ниједне тужбе у овој години, да нису добили листа. Зато молимо своје претплатнике нека се сложе гдје год их има више и замоле кога од господе, нека се прими повјереништва за њих. Ми Ћемо свеједно на сваки број метнути пасицу и на њу адресу сваког претплатника, да повјереник зна које је чији број. А све Ћемо скупа замотати у велику пасицу, на којој Ће бити адреса повјереника. Тако ће наши претплатници добивати тачно лист. Биће задовољнији они, а и ми, што ће они лист редовно читати. Уз то ће лист имати много више претплатника, јер многи не држе га баш зато, што га не добију уредно. Претплатници! Размислите о овом и видјећете да је овако боље. ^права „Српсцог Кола".

Срби ратари! „Српско Коло" улази у годину 1911, а у 9-ту годину свог живота. Богу хвала и свесним српским ратарима, оно улази у ту девету годину далеко јаче него што је ушло у годину 1910. Број претплатника „Српског Кола" удвостручио се у 1910. год., са две хиљаде скочио

је на преко четири хиљаде. „Српско Коло" није ни ове 1910. године имало добитка који би се могао уложити у проширење листа, али није имало ни губитка као у год. 1909. И то је већ велика ствар и врло ретка код српских новина. А морамо признати да су и претплатници били много тачнији него пре у плаћању претплате. То нам даје наде да ће лист и даље напредовати, па да ћемо га моћи ускоро проширити за четири стране. У лету 1910. писали смо како нам је потребно да имамо 5.000 претплатника, па да лист проширимо са те 4 стране, и да цена остане иста. Сада можемо рећи да нам је потребно још 700 нових претплатника, а стари да нам остану верни, па би лист без икаквог страха од губитка могли проширити. Те четири стране стајале би нас за сваки број 35 К или за 52 броја у години 1.820 К. Онај вишак отишао би на марке (728 К) за нове претплатнике. Али тих 700 морали би бити људи који тачно плаћају, иначе је губитак ту. Дабогме, овде се мора узети у рачун то, да уредник нема награде за уређивање „Срп. Кола", него живи од другог, а „С. Коло" уређује бадава. Друкчије не би лист могао бити овако јевтин, јер сви други ратарски листови скупљи су. Српски ратари, ви умете већ ценити знање и просвету. Многи и многи од вас писали су нам колико воле „Српско Коло" и колико оно користи народу, уносећи знање и свест у њега. Али и ви и ми тужили смо се што је „Срп. Коло" малено, те не може да стане све у њега што би требало. Сетите се тога и промислите, колико ће оно више учинити у сиромашном и забатаљеном српском народу, кад буде веће, пространије за половицу него до сад. У сваки број моћи ће ући по један чланчић политички, па онда по чланчић о законима, здрављу, хисторији српској или словенској, о земљораду, песма или приповетка, шала и забава, и друге разне вести и дописи из народа, правни савети, тако да у сваком броју буде заступана свака грана народног -живота и мишљења. А моћи ће се писати више и о животу Срба у Босни, Угарској, Далмацији, да и тамошњи претплатници

Чувајте и остав*ајте оваки број овога листа, јер ће ван требати и послије, да га читате.