Српско коло

Стр. 2.

СРПСкО КОЛО

Год. VIII,

буду задовољни. До сад је то било немогуће удесити ради скученог простора. Српскк ратари! Ми се поуздано надамо да ћете нас ви потпомоћи у овом. Није потребно него да вас 4000 останете на даље верни „Српском Колу" и нађете још 700 другова, и „Српско Коло" биће осигурано и у повећаном свом облику. » А ви то и морате да учините. Мисмо први у Српству видели да правог напретка и правог изгледа за извојевање наших права нема без просвећеног српског ратара. Зато смо у јесен 1903. године покренули први ратарски лист у Српству. За нама се поведоше и Срби у Србији, Босни и Далмацији, где су после тога покренути ратарски листови. Свуда се дошло до уверења, да је просвећен ратар највеће јамство за успех у борби око народних права. То видите и ви већ и стога је и ваша дужност да урадите колико год се може за народно просвећење, јер не радите тим за другог него за себе. Углед ратара расте у народу и држави све више баш зато, је расЈе и њихова свест. Што више ратари буду умели показати шта могу и хоће да учине они за своју ствар сами ђ то ће и тај углед њихов још већма расти. Тада ће и вође српскога народа моћи упрети прстом на војску ратарску и рећи силницима: гледајте те хиљаде свесних људи из народа. Ови, а не ми, шака вођа у странци, веле: не сме се даље и мира нема док прогоњени и изгладњели народ не добије своје. Пазите се стога јер страшан је народни гњев! И верујте, да ће се онда горе око зелених столова и у меканим наслоњачама другачије пазити на жеље и захтеве народне. Јер упамтите: будућност наша у нама је, у нашој свести, знању, слози, братству, а не у рукама банова, министара и владара. Помозите зато свом листу, који уноси у српски народ свест и знање, учи га братству и слози, диже темеље српској бољој будућности. Учините да га можда већ за месец дада видимо већег, угледнијег и пунијег. Све што учините, учинићете Српству и себи. На посао! А

0 избору опћинског одбора, Бирање. Кад прође вријеме одређено за гласање, избор се закључује. Најприје се изборници прозивају да гласају из изборне листине, редом како су у њој побиљежени. Они који нису били код прозивања, могу прићи сами послије прозивања и пријавити се да су дошли гласати, па ће им се убиљежити глас. Тако све док не прође вријеме одређено за гласање. Кад то вријеме прође онда више нико не може гла-

сати. Избор је завршен. Изборни одбор срачунава колико је ко добио гласова. Кад се то учини, изасланик кот. области прогласиће изабране одборнике. Он мора питати присутне изборнике има ли ко шта да приговори. Ако нема, он може одмах заприсећи одборнике. А акО ко приговори и приговоре своје образложи, онда он не смије заприсећи одборника, него ће све списе послати жупанијској области. на ријешење. Како смо читали у §-у 33., онај је изабран ко добије више од половице од свију гласова, који су пали. Ако пане 100 гласова, па један добије 51 глас, он је изабран. Али ако Петар добије 49 гласова, Павле 30, а Јован 21, онда Петар није изабран, јер друга двојица имају заједно 51 глас, а он само 49. Тада мора доћи до ужег избора између оних који су добили највише гласова, дакле, између Петра и Павла бираће се наново, па који добије више гласова, који пану код овог поновног избора, тај је изабран. Док избор траје, сваки одрасли човјек има право бити ондје гдје се бира и гледати и пазити како се избор обавља. Јер закон вели да је бирање јавно, т. ј. свако смије бити код њега. Но, како су просторије, гдје се бира, обично тијесне, то сви не би могли стати који би хтјели, нарочито изборници. Стога они могу између себе изабрати своје поуздане људе, који ће стајати на мјесту гдје се гласа. Ако се догоди каква незаконитост, они могу приговорити одмах на мјесту или кад се избор сврши. Код избора има да буде мир и изасланик кот. области нарочито пази на то. Но то не значи да се не смије кортеширати код избора, то јест наговарати друге за кога ће гласати. Не смије се код тога само правити неред и сила, а обичним начином смије се кортеширати. Ко је паметан тај се неће дати наговорити, а ко се даде нико му није крив. Дакле, кортеширање само по себи слободно је.

Русија. Аленсандар I. (од 1801.—1825 ) Ратови. Прва половица владе Александра I. испуњена је самим ратовима. Од 1805. до 1815. г. била је Русија готово без прекида у рату. Три рата водила је с царевином Француском: 1805., 1806. до 1807. и 1812. до 1815., 1809. ратовала је са краљевином Шведском, а од 1809. до 1812. с Турском. Године 1789. дошло је у краљевини Француској до велике буне против краља и владе. Побунио се измучени и потлачени француски народ против неограниченог господства краља и његових помагача племића и високих свеће-