Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Сгр. 3.

ника, који су народ довели на просјачки штап, мећући на њега велике порезе, само да намакну новца за свој разуздани живот. Та буна (револуција) трајала је неколико година. Најзад је народ збацио краља и прогласио Француску за републику, за државу без владара. У тој борби буду краљ француски и његова жена осуђени на смрт и погубљени. Ради тога а и зато, да се не би побуна раширила и у друге земље, сложили су се неколико пута владари Европе да упокоре француске бунтовнике и поврате тамо краљевство. Но све је било узалуд, јер француски народ бранио је очајнички и јуначки своју тешко извојевану слободу. Француска је побиједила сваки пут Европу. У тима француским ратовима прославио се као најбољи француски војсковођа ђенерал Наполеон Бонапарте. Своју славу и омиљеност у војсци употреби он на то, да себи приграби владу. И збиља, он, син обичног адвоката, прогласи се за француског цара. Али није му то било доста. Он је лебдио за тим, да загосподари свом Европом. И вјечито је ратовао. Тукао је сваког, нико му није могао одољети. Млавио је Нијемце, Шпањолце, Талијане, Аустријанце. Велика је опасност пријетила од овог страшног војсковође и великог јунака свима владарима у Европи. Зато су се они много пута слагали да га сломе. Али узаман. 1805. сложила се Русија и Австроугарска против њега. Но он грозно потуче спојене Русе и Австријанце. 1807. сложе се Русија и Пруска, но он потуче и њих. Али ту је Наполеон осјетио да је с Русима теже бити бојеве, јер сваку побједу морао је крваво платити. Руси су тврдоглаво, упорно бранили се, падали су као љесе, али узмицања није било тако шале. Тада се Наполеон измири с Русима и склопи пријатељство. Зато Русији објави рат краљевина Шведска, чији је краљ страшно мрзио Наполеона. Но Русија свлада Шведску 1809. и отме јој цијелу велику покрајину, кнежевину Финску. У том су рату Руси учинили нешто, што нико никад није учинио. Кад се смрзло море између Шведске и Русије, руска војска пође преко смрзнутог мора у Шведску. Три дана је ишла војска преко леда. Страшан је то био пут, кроз дубоки снијег, преко великих наслага санта и између големих пукотина и расјелина, али Руси свршише то и као гром из ведра неба грунуше у Шведску, кад им се нико није надао. Упрепашћени Швеђани замоле за мир и отступе Русији споменуту земљу. У исто доба водила је Русија рат с Турском, који је трајао с^е до 1812 године. Русија добије од Турске земљу Бесарабију. У овом рату прелазила је руска војска из Влашке

у Србију, гдје је тада Карађорђе водио устанак српски против Турака. Руси су се заједно са Србима борили против Турака, побјеђивали их сјајно, на примјер код Варварина. 1811. године поремети се пријатељство између Наполеона и Русије. Наполеон се стане спремати на велики рат против Русије, да сломи задњу државу која му се смјела опирати још. А Русија се почне спремати на обрану. И 1812. године букне страшни рат, један од највећих ратова, откад је свијета, у ком се Русија прославила неумрлом славом а страшни јунак цар Наполеон сурвао се у пропаст. Но о том у другом броју. б.

Ратари за „Српско Коло" Читајући број 50. „Српскога Кола" прочитао сам у њему ово мало ријечи: Ео не тели држати „Сриско Коло" у идуИој години. То ме је у срце дирнуло. Били се могла наћи која српска душа и ма који Србин да себи овај лист обустави, да га не добива годишње за оне 3 К и 20 ф. Да ли би се нашао који Србин да рече да га неће читати и имати на годину. Како не браћо Срби! Нисмо ми ратари толико имућни и учени, да имадемо сваки у својој кући закон о свему, нити можемо разлагати све §-е и наредбе земаљске владе како ваља. . Дакле, браћо, немојте да би који изјавио да неће бити претплатник овога листа. Овај нам је лист једини спас у нашој будућности, он нас упућује, показује, јазља и тумачи све и сва, да није овога листа не би ми ратари особито ништа знали. Јер сјећам се: Кад сам ја био још као ђак у II. разреду, онда из цијелога нашега Скрада, из двије порезне опћине била су само два који су ишли бирати народнога заступника, и то они који су били присташе покојног господина начелника Томића. Није онда било овога листа, па тако су и знали људи зашто ова двојица на тај дан одлазе у Војнић; нико о томе није ни појма имао. А данас, браћо, упитај женско, и мушко, старо и младо, свако ће ти казати кад долази дан избора; кога би било добро бирати, ко је народни пријатељ, од које је странке и зашто се тај човјек бира. То је, браћо, све заслуга овога листа и узданице наше, оних наших жестоких и устраЈних народних бораца из „Срп. нар. сам. странке", оних у Загребу. То је једно, а друго, знате ви, браћо, сви да пред годину двије нијеси смио казати ко си и што си, а особито ко није имао овога листа: