Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

У оно тешко вријеме и под владом онога силника Рауха и његове господе, ко је читао овај лист, онај јо сваки знао што је Србин, што је српска вјера и народност, те је знао казати сваком српском непријатељу ко је и штоје он. Дакле, браћо,, немојте да би који изоставио овај лист из немара или из лакомишљености, или да би Вас ко завео да то теби не треба, као што сам могао чути од некојих гдје говоре тежаку: „Не требају теби новине, није твој отац читао новине, али је могао живјети". То неки веле из пизме, јер би ради да ти тежаче не знаш ништа, па да те лакше гоне и гуле, а неки опет из своје неукости и незналости. Зато радимо нас сваки претплатник овога листа, да добијемо још уза се барем по једнога и два друга претплатника, не били у томе лист повећали, да што више чујемо и знамо, јер је овај лист од толике користи да се његова вриједност процијенити не може, јер је ово прави учитељ народни, кога свака кућа ратарска купити може на годину само за 3 К и 20 фил. Држимо се, браћо, слажимо, упућујмо једни друге и питајмо за савјет народне учитеље и борце наше Српске самосталне странке, а поред свега тога, претплаћујмо, држимо и чувајмо овај лист као светињу. А сад, честит нам Божић, браћо, и идућа година! У Гор. Скраду, 2./1. 1911. Мнлета Добросављевић, ратар.

Јакост малених. Није лијепо хвалити се, али ми држимо, да кажемо само истину, ако рекнемо да се прилике у нашем народу у сваком погледу поправљају. Иде на боље све и међу ратарима и међу господом. Што би сад многи ратар урадио и жртвовао за народну ствар, о том се није могло ни мислити пред десетак година. А тако и у интелиденцији многи. При је све водило једино бригу о том како ће се што више попети у служби или приграбити себи иметка, па ма било и по цијену образа. А данас је све више интелигенције која је готова и да страда за народну ствар и да се помијеша у исти ред с онима најмањима, кад се треба заједнички упети да се нешто учини. Хоћемо да овдје истакнемо један такав лијеп примјер. Кад се стварао закон о проширењу изборног права, мађарони су рачунали да ће од сад, кад сиромашнији сељаци добију право гласа, моћи више успјети с новцем: што дајући баш мито у готовом, што частећи и плаћајући кола.

А кад се ради о новцу, онда су они јачи од народних странака, јер њима је отворена мађарска каса и каса владина. Да покажу мађаронима, како није баш тако лако купити те српске сељаке, договорили су се изборници из неких села котара војнићког, да на јесенашњи избор дођу сви пјешице, и то скупа. А њихови свештеници рекоше да ће пјешице ићи пред њима. Тако су изборници парохије перјасичке са својим парохом Гајом Лончарем, а парохије Широка Ријека са својим парохом Радом Милићем ишли на избор пјешице. Из Перјасице ишло се 33 км. пјешке, а из Широке Ријеке око 15 километара до биралишта у Војнићу. Оно што је главно у животу остаје увијек исто. Мијењају се само начини живота. Некада су српски свештеници водили српски народ у бој на пушке и јатагане. Сада их, ево, има који га воде једнако у други бој. У бој законом у руци. И ови сада, као и они негда, једнако заслужују да им имена помињемо са признањем и хвалом. Наши непријатељи јачи су од нас материјалном силом: јер су већи бројем, богатији и имају државну власт у руци. Али није само материјална сила која одлучује. Још више може да вриједи храбро срце, разборит ум, честита душа, чист карактер, јака воља за рад и напредовање и неуморност у сваком дјелању. Ако узумијемо у том претећи своје непријатеље, неће им користити њихова материјална сила. Зар је наш народ из зрака исисао ријечи: „Бој не бије свијетло оружје, Већ бој бије срце у јунака?" Будимо само јаки поштењем и љубави за своје, и неће нам нико моћи нахудити, па ма пуштао потоке злата и ријеке пића мећу нас, да купи наше душе, или употребљавао ланце и вјешала да их сломије у нама. И знајмо да се се нађемо сви у једној рпи заједничким пословима: и интелигенција и ратари. У том поштењу и љубави и слози лежи јакост малених, њоме ће не само одбранити што имају већ и отети што је право да добију. Свећеницима Лончару и Милићу наше признање и хвала!

Јесам лп послао ирешплашу ка „Српско ЈСоло"? «»