Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

18

наименовања митрополита Амвровија и да тражи његову замену митрополитом српске народности.

У томе стању, господо посланици, затекли смо ми ствари у скопљанској епархији, кад смо крајем прошле године примили у своје руке управу земаљских послова. Е

Шта емо имали да чинимо; Оно исто што су у подобним случајевима чиниле све српске владе, а то је, да свима силама потпомогнемо у Цариграду радњу наших сународника и да и код патријаршије и код Порте дејствујемо да се њихови скромни и праведни захтеви задовоље.

У том се правцу и кретала радња краљевске владе упоредо са радњом скопљанске депутације у Цариграду, и у том су смислу гласила и прва упуства, која сам ја издао нашем посланику у Цариграду. Међу тим, господо, осам дана после нашег доласка на управу земље, дошли су светли божићни празници. Црква је у Скопљу била затворена, као што напред поменух. Патријаршија, је п сама увидела да не треба народ скопљанске епархије да остане без службе божје на тај тако велики хришћански празник и она је била издала преко Порте налог, да се црква отвори и да се у њој служи мешовита елужба на словенском и грчком језику. Али та жеља патријаршије није могла да се изврши на Божић. Наш је народ пристао да се служи мешовита елужба и на слдовенском и грчком језику, али тако није мислио ни митрополит Амвросије ни они, који су га у Скопљу подржавали.