Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

12

искупи своја обећања. Али на жалост, патријаршија није ту прилику тако употребила, као што су јој, по мом дубоком уверењу, прописивали интереси њени и интереси васељенске цркве, него, противно томе, она је се пожурила, да на место Методија изабере митрополита охридског Амвросија, који се у том времену налазио у Скопљу, као изасланик патријаршије. Ово преухитрено наименовање митрополита Амвросија изазвало је јаку уз буђеност код наших сународника у Тој епархији, који су толико година чезнули да добију архипастира своје вере пи народности, с којим би се могли споразумевати на свом српском језику, који би могао штитити њихове интересе црквене и школске. Они нису могли етишати ту своју узбуђеност и равнодушно примити новог ми-

- трополита грчке народности, јер ни њима нису

била непозната. обећања поменута три патријарха. И онда је јасно, зашто је противу Амвросија отпочео у Скопљу и целој скопљанској епархији жив поврет, који је имао за ресултат, да је митрополиту Амвросију спречен улазак у митрополији и да је црква Св. Спаса, та стара задужбина српских краљева у Скопљу, турском влашћу затворена. Изабран је даље епархиски савет, коме је на чело постављен дотадањи помоћник по. митрополита Методија, архимандрит НићиФор, и који је имао да води бригу о црквеним и школским пословима епархије. На послетку изабрана је и послана у Цариград депутација од највиђенијих људи у скопљанској епархији, која је имала да се жали и на Порти и у патријаршији противу