Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

11

у натпој земљи пи тиме се постизава оно, чему цео просвећени свет тежи, што и ми, жељни да будемо у своме држању лојални, хоћемо, а то је: да се одржи мир у турској царевини.

Ја ћу бити слободан, да вам у колико је могуће краћим потезима кажем, шта је данашња влада, руковођена жељом, да своје држање доведе у сагласност са тежњама великих сила, предузимала — од како је имала част да поверењем Његовог Величанства Краља дође на управу земаљеских послова, — да обезбеди задовољење праведних захтева наших сународника. Стање у коме смо затекли иптање црквено наших сународника у Турској, стајало је 17-от децембра отприлике овако: Митрополит Методије, Грк по народности, који је био у Скопљу, умро је напрасно ну том тренутку требало је да васељенска патријаршија изврши обећање, које је у више прилика давала п Његовом Величанству Краљу и нашем посланику у Цариграду и руској амбасади, која нас је у овом питању пријатељски потпомагала.

Једно за другим су разни патријарси обећавали, да ће, кад умре тадањи митрополит у скопљанској епархији где је српски народ у већини, на његово место бити изабран Србин. То је обећање дао патријарх Неофит УШ. Његовом Величанству Краљу Србије, патријарх Дионисије Ш. — руском амбасадеру у Цариграду и патријарх Антим УП. који је био пре садањег патријарха, нашем посланику у истом месту, —- то је дакле требало и да се уради, кад је митрополит скопљански Методије умро, те да патријаршија