Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

18

вољења српском народу, овај може сасвим да се оцепи од васељенске цркве и да тражи оснивање српске самосталне цркве. Али сви ти разлози нису могли у оном тренутку да убеде Константина У. да што пре приступт решењу, којим би задовољио Србе. Да лиу оном тренутку, господо посланици, нису руководили патријарха и патријаршију поред каноничних и црквених разлога још и какви чисто политички — јелински — разлози, то је тешко рећи. Могуће да су у оном тренутку кад је настала компликација на Криту, они налазили и каквих политичких разлога, да се покажу непопустљиви. ' Довољно је то, да смо преговорима, вођеним у току месеца марта, дошли до уверења да са непосредним радом п преговарањем с патријаршијом не можемо доћи до задовољења захтева нашег народа у Турској, да се у Скопљу постави митрополит народности српске. То убеђење руководило је српску краљевску владу да одобри поступак г. Др. Владана "Ђорђевића, који је 9. априла заједно са г. Бакићем прекинуо «сваке одношаје са патријаршијом и да своју радњу управи другим путем тј. путем директног рада на Порти и у Јилдиз-Кијоску, где се стичу сви конци турске државне политике.

Не добивши задовољења код патријаршије, која је прва позвана да се брине о интересима православља, ми смо морали сав наш рад да управимо од сада на то, да се не изда берат митрополиту Амвросију и у томе смо и успели. И г. министар иностраних дела турски, а и сам Султан дали су нам категоричка уверења, да се