Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

81

са суседном царевином, какви су и у нашем и у њеном интересу, и молили смо их, да они пријатељски интервенишу код В. Порте, те да се тим упадима учини једном крај.

"Толико сам ематрао за дужност да одговорим на питање г. Гершића, односно ових упада арнаутских. |

Имам да одговорим још на једно питање, које је упутио г. Ћурчић, а то је: да ли сам вољан да поднесем Народној Скупштини целу преписку овог питања.

Ја сажаљевим, што не могу да учиним и што не могу да задовољим г. Курчића за то, што је ово питање још у току. Кад бих вам ја изнео целокупну преписку онако, како је она текла, ја бих вам морао да изнесем једну велику књигу од неколико стотина табака, па би тек онда добили појам о правом стању, шта је влада у том погледу радила, од онда, од како сам ја старешина над овим министарством. Сем тога морам признати, да ја, и ако сам дипломата од заната, не признајем велику важност тих политичких преписака, које се износе у књигама пред парламенат. Јер, господо, и ако се износи званична преписка у тим књигама, ипак се оне састављају онако, како дотични министар хоће, и он износи у њима обично оно, што је мање важно а оно, што је од највеће важности, то се у дипломатским препискама ретко износи на јавност; то је дакле у ствари само једна Форма, а суштина, је врло елаба. Међутим ја немам шта да кријем ОД господе посланика, и ако би који од њих же-