Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

32

лео и интересује се за мој рад у том правцу —

моја му архива стоји отворена и може доћи у

свако доба да разгледа акта, за која се инте- —

ресује. То је мој одговор на интерпелације г.г. Гер-

шића и другова, и г. Курчића и другова, и ја молим Народно Представништво, да овај мој одговор прими к знању.

(Скупштина се одазва бурним: Живео! Бурно иљескање у Окушштини и на галеријама).

Гига Гершић. Господо, морам признати Уа

да се у овом тренутку налазим у двојако тешком

положају. С једне стране имам да говорим о једном веома деликатном и осетљивом питању, каква оу су обично сва питања спољне политике, и ја не.

знам хоћу ли имати довољно подобности, да товорим о том питању онако како треба и како би умео да говори какав дипломата од заната,

кад би смо случајно имали којега од наших опрд-

баних дипломатских капацитета овде на скушштинеској клупи. То је једна тешкоћа. Друга је

тешкоћа у томе, што је после дуге дебате о дру-

том предмету и после подужег објашњења, г. министра председника, време наше седнице толико већ одмакло, да је ваше стрпљење у доста великој мери исцрпено. Да је ко хтео, да нас нарочито умори, да нас као неку опседнуту тврђаву

глађу натера на предају, те да изгубимо вољу т

на свако даље дебатовање, он то неби могао боље учинити, него што је овако са свим случајно и без икакве намере испало. И та неугодна слу-