Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

с5 52

чајност мени отежава положај, али при свем том, господо, ма колико да је то тешко, ја ипак мо-. рам говорити, а ви ћете ми признати, да ће вама ипак бити лакше слушати него мени говорити. (Живо кретање. Смех. Бурно: Тако је!)

Из веома интереснога и поучнога обавештења, што смо га имали прилике чути из уста г. министра спољних послова, ми смо дознали ток преговора, који су вођени о признању наше народности у Турској Империји, а специјално о признању њених црквено-просветних права. Ми смо имали прилике да дознамо за оно, што нас највише интересује, а то је, какви су изгледи, да ће се то питање повољно решити. И ми смо управо дознали то, господо, да још једнако живимо о надама и о вери. Разуме се, да ми тако исто као и наш поштовани г. министар председник мислимо и претпостављамо да се те наде неће изјаловити, да нас оне неће преварити, и то нам улева нешто мало радости и задовољења. Ми с пуним основом налазимо, господо, да је Србија својим досадашњим мирним, коректним и лојалним држањем како према Високој Порти тако и према вољи и жељи европекога концерта — концерта великих сила — у пуној мери заслужила да се њени праведни захтеви, или управо праведни захтеви њених сународника у турској империји, на које Србија мора вазда обраћати највећу пажњу, да сети праведни захтеви већ једном испуне, јер су ти захтеви, свак ће нам признати, не само праведни него п веома скромни.

СРПСКО ПИТАЊЕ У ТУРСКОЈ 5