Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

97

трибине Француске коморе од министра спољних послова г. Анота, да су те општине у турској царевини потпуно добро пи како ваља заштићене. Према томе наши сународници у турској царевини с пуно права траже да се бар изравнају са осталим становницима и да им се признају њихови скромни и праведни захтеви. Данас је специјално на средини питање о попуњавању владичанске столице у Скопљу, с тога што се баш ту десио — да би се напунила и препунила мера стрпљења и трпљења нашег народа — што се на том месту баш у последње време десио тако груб насртај на црквено-просветна права српеких становника, десило се чак п то, да је отета од њих и затворена прква Ов. Спаса, која је од средњег века, до 1890 год. вазда била у српским рукама, у којој се вазда служила словенска служба. И после таког грубог насртаја, наш је народ у турској царевини огорчен, узбуђен, устао да брани та своја права. Он је плануо са свим праведним гњевом, п мени је велико задовољство да овде из средине народног представништва констатујем: да је наш тамошњи народ том приликом показао необично развијену националну свест и непоколебљиву оданост својој праотачкој вери п својим светињама, а у исто време готовост и кураж да своје погажено право мушки и јуначки брани. Он је налетао на турске бајонете, он се није страшио, само да своја права одбрани и извојује, а тако је и морало да буде, јер кад се тако вређају права онда је имало смисла да се