Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

98 =

и та мирна и та спора и та стрпљива раја подигне и да брани п потражи своја права. (Тако је!)

И ми одавде са овога места можемо само послати братски шоздрав и изразити братско поштовање тој нашој браћи, која су умела са тако великом и развијеном свешћу за своја права да се заложе п да своја права бране. (Бурни узвици чКивели! Кивели!)

Та је развита свест једна тековина последње деценије, тековина од неоцењене вредности, која. се не да више порећи ни угушити, која ће преживети све патње и гоњења и довести најзад до победе, јер „прегаоцу Бог помаже.“

У последње време ми смо у нашим односима, а посебице у односима наших сународника са патријаршијом, постигли, после дугог времена и чекања, једва један цигли успех, а то је постављање митрополита српске народности у рашко-призренској епископији. Ми смо како ваља оценили важност тога добитка, ми емо га захвално и радосно поздравили; сад изгледа после дуге почивке, после дугог превијања, после дугих порођајних мука и преговора, да има наде, да ће се испунити и друга жеља тако исто праведна, да ће се и скопљанско питање решити у оном смислу, у коме то ишту пре свега канони, ред у цркви, и правилно схваћени интереси јединства, православне цркве, а с друге стране правичност и неспорна црквено просветна права српскога становништва у скопљанској епархији.

Геподо, ми ћемо и том приликом, ако се то збиља учини, бити захвални Високој Порти и