Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

44

церал стоји на терену политичких интереса, који се не могу стално сложити и у једноме правцу кретати, дотле се од тога концерта, ма колико се имало вере и уздања, не може очекивати какав позитивни, шире п дубље смишљени план и рад на расплетању замршенога стања на, истоку, не могу се очекивати никакви одсудни кораци на путу решења балканскога питања. У место да велике силе оснују своју интервенцију на објективним начелима међународнога трава, у место да стану на непристрасно гледиште потребних услова за обезбеђени и законити опстанак хришћанских земаља и хришћанског становништва на истоку, те су велике силе досад узеле као полазну тачку и основу својој акцији своје оделите п егопстичке интересе, који, противположени и непомирљиви, чине немогућном сваку озбиљну вооперацију (заједнички рад). И с тога је највише гледиште, до којега се европски концерат према своме склопу може испети, негативне и стационарне природе, један привремени компромис противничких интереса, а то је: одржање мира на истоку по сваку цену угушивањем и ућуткавањем свакога ма колико оправданога покрета оних, чија је сва кривица у томе, што траже право на људску егзистенцију и безбедност својега живота имања и части своје породице, што траже услове за одржање своје вере и своје народности.

То су, господо, палијативне мере веома сумњиве, привремене природе, које, у место да кризе отклањају, оне их само одгађају и стварају један