Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

6

ко

државних и црквених великодостојника. Чим је основана српска патријаршија, почеше грчки калуђери и свештеници да интригују и да штете интересе српске цркве. Последица тога беше да су грчки попови 1354. год. били истерани из српске царевине. Годину дана доцније цариградска, васеленска патријаршија баца анатему на цркву српску. Од тога доба почињу дани борбе са патријаршијом у Цариграду. Та борба ево и данас још траје.

Господо и браћо! Српска црква пролазила је кроз разне тешке фазе, и на послетку године 1376. призна васеленска црква у Цариграду српску патријаршију. Године 1459. паде Смедерево и увиде се српска пећска патријаршија, а Грци притисну и српску охридску цркву. Наступише тешки дани по народ и цркву српску. Народ је патио и страдао од Турака, а српском цревом управљаху, по своме начину, Фанариоти из Цариграда. Беху то заиста тешки и горки дани. То је трајало дуго и дуго, док једнога дана не дође за великога везира један босански потурчењак. То бејаше Мехмед Соколовић, највећи и најумнији државник турски. Као мудар државник, који добро познаваше народе у турској царевини, он је врло добро знао, да му ваља задовољити Србе, па да буде мира на Балкану, и да тако добије времена и доспе, да увелича моћ турске државе. Мехмед Соколовић обвио беше чалму около главе, али је у његовим жилама текла крв српска. Познавајући потребе народа, из којега је поникао, он године 1557. успостави српску патријаршију,