Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

Е о

правцу. Но при свем том што је наша влада чинила, оно, што јој је дужност налагала, при свем том, што је у тако акутном облику настало критско питање, што је Грчка ушла у отворену акцију ради решења тога питања, што се Порта налазила у тешком положају према Грчком покрету и према општем узбуђењу у Европи, при свем том што Србија у тој забуни и тешком положају високе Порте није хтела да се користи тим њеним неприликама и да умножава тешкоће, него је остала стално при своме мпрољубивом, коректном и лојалном држању, при свем благонаклоном признању тога држања од стране великих сила, — при свем том, ево ни до данас није могло питање о дрквено-просветним правима српске народности у Турској правично и повољно да се реши, нису могли да се испуне скромни захтеви о попуњењу митрополитске столице у Скопљу. |

Поред тога ми још слушамо и читамо у последње дане гласове и извештаје о тешким зулумима што их Срби у Турској, а нарочито у суседном нам Косовском вилајету, трле од разузданих и бесних Арнаута. То очевидно показује једну растројену администрацију, једно одсуство државнога реда, дакле анархично стање у тим крајевима, које свакојако може довести у опасност и безбедност паше границе и мпр нашега пограничног становништва упадима арнаутских чета, а тиме повредити и унутрашњи миру нашој држави. Све то, што смо поменули, сасвим је природно морало изазвати узбуђење у нашем јавном мишљењу, и Народна Скупштина, кад је овди на окупу, не може и не сме ћутке прећи преко тих догађаја и појава, она мора дати израза мишљењу и осећању народа наше краљевине о судби и тешком положају наше једнокрвне п једноверне браће у суседној царевини, она мора тражити обавештење о поменутом по наше националне и верске интересе, по наш унутрашњи мир и наше правилне спољне односе толико важном питању.