Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се

| | ; || ! ;

11

Чл. 5. У ратно доба, одбори зараћених народа помажу према својим средствима сваки својој војсци, нарочито уводе у посао драговољне болничаре и, у договору са војним властима помажу заводе за видање рањеника.

Ти одбори могу се обратити за помоћ одборима неутралних држава.

Чл. 6. На позив или са допуштењем дотичних војних власти одбори шаљу на бојиште драговољце—болничаре, стављајући их под команду војних власти.

Чл. 7. Добровољци—болничари добијају од својих одбора све што им треба за њихово издржање.

Чл. 8. Они носе знамење, заједничко за све земље и народе, а то је бела повеска на мишици са црвеним крстом у среди.

Чл. 9. Одбори и пододбори разних земаља могу се састајати на међународне конгресе да се међусобно обавештавају о својим искуствима, и да се договоре о мерама, које би ваљало предузимати у интересу саме ствари.

Чл. 10. За сада та међусобна обавештавања између одбора разних држава бивају преко женевског одбора.

Сем тога међунар. конференција изјавила је још и ове жеље:

1. Да све владе поклоне своју високу пажњу одборима, који се буду образовали у њиховим земљама и да им олакшавају постизавање постављене мете.

2. Да зараћене стране прокламују неутралност амбуланаца и ратних болница, даље службеног и приватног санитетског особља а тако исто и самих рањеника и оних становника из околине, који би им похитали у помоћ.

3. Да се једно идентично обележје одреди за санитетске корове свију армија или бар за све санитетско особље једне војске.

Да се усвоји једна застава за завојишта и за болнице у свима државама“).

Сада за час поникоше у цивилизованим земљама европска приватна друштва за помоћ рањеницима и почеше своје спреме.

Али то беше само једна страна онога што се хтело. Ваљало је заинтересовати и дотичне владе.

Женевски одбор као централни одбор свију установљених друштава стаде се обраћати појединим држ. владама са питањем хоће ли одобрити и признати њихова начела.

Већина европских држава пристаде на предлоге.

Одлучни корак учинила је влада швајцарског савеза. Она је 6. јуна 1864. позвала све европске и неколико америчких влада да пошљу своје пуномоћнике на конгрес у Женеву како би се посаветовали о Једном међународно-правном уговору за олакшање судбине рањеничке у време рата. Позив је примљен.

. 9) La guerre et la charitć. Traitć thćorique et pratique de philanthropie appliquće aux armćes en campagne par G. Moynier et le Dr. L. Appia etc. Genćve et Paris 1867. crp. 120—122.