Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се

14

За време првих битака у рату немачко-француском 1870., десио се на медицинском факултету бечког университета ОПг Владан Ђорђевић као државни питомац на хируршкој клиници проф. Билрота. Он се одмах обратио Српској Влади с молбом да оде на ратиште да проучи санитетску службу за време рата. То му је допуштено и он је проучивши устројство војног санитета прајске војске у мирно и у ратно доба, и организацију и функционисање приватне помоћи ратним рањеницима и болесницима поднео с једне стране Српској Влади предлоге за организацију српског војног санитета, а с друге стране, преко Каљевићевог листа „Србије“, предлагао је народној скупштини уједињене омладине српске да приступи организацији приватне помоћи срлском војном санитету. Он је то предлагао још са ратишта францусконемачког. Али социјалистичка струја беше већ одвела српску омладину од националног идеала, као од „романтизма“ — на сасвим друго поље.

Доцније, служећи у |-ој резервној болници прајске војске у Франкфурту на Мајни, исти државни питомац написао је 1871. читаву књижицу у којој је потанко разложена потреба приватне помоћи у ратно доба и цео план како би се она могла образовати у Србији“). Ни један орган јавнога мњења не нађе за вредно да каже коју реч о предлозима у тој књизи.

Године 1872. као члан општинског одбора у Београду, исти лекар настојавао је свима силама да српска престоница добије сиротињски завод за децу која остану без родитеља, кућу за богаље, за чување изнемоглих стараца и баба, кућу за находчад, школе за глухо-нему и слепу децу, завод у коме би сироте надничарке могле склонити своју малу децу преко дан. ·

На једном јавном збору у општинској кући, који је држан 23. априла 1872. год. млади одборник Београда доказивао је да све те заводе може Београд створити без једне паре општинског приреза за то. Тај је предлог пропао — јер је био сувише: буржоаски...

Међутим тај лекар је сматрао целога живота као своју дужност да пропагандише оснивање хуманитарних завода у нашем народу, и никада га није могла никаква равнодушност никаква хладноћа и немар оних којима је био рад помоћи, уморити у томе послу. С тога је он 8. јануара 1876., пред грађанском касином изнео предлог „да се у Србији оснује једна мрежа од дружина и одбора, који би у мирно доба спремали све што треба рањеницима и болесницма у ратно доба".

Да би онима који би се прихватили да изврше тај предлог олакшао тај задатак, предлагач је изнео потпун план до најситнијих детаља, како ваља саставити централну управу, а како пододборе њене у унутршњости Србије, како ваља организовати школе за болничаре и нудиље приватне помоћи, како и шта ваља набавити из иностранства, како ваља удесити главни депо санит. прибора а како пограничне и побројао је тачно колико још у мирно доба треба имати у тим магацинима од завојних прибора, колико и каквих инструмената, колико и

18) Министарство војно. Војно-лекарска писма Д-р Владана Ђорђевића шефа хирурга беогр. војне болнице, са једном литографисаном таблом и седам приложених чланака, Београд, држ. штампарија 1872. Страна 206.

гету ал pain SaMo