Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се

62

Ратни заробљеници који побегну па их понова ухвате подлежу дисциплинским казнама. |

Чл. 9. Сваки ратни заробљеник је дужан, ако га питају да каже своје право име и чин и ако то не уради, он се излаже ограничавању користи, које су уговорене за ратне заробљенике његове категорије.

Чл. 10. Ратни заробљеници могу бити пуштени на слободу на њихову задату реч, ако их закони њихове земље на то овлашћују, и у таквом случају они су обавезни, под гарантијом њихове личне части да савесно испуне како према сопственој влади тако и према оној која их је заробила, све обавезе које су на се узели. У истом случају њихова сопствена влада обавезна је да од њих не тражи и не прима никакву службу противну задатој речи.

Чл. 11. Ни један ратни заробљеник не може бити приморан да

прими слободу на задату реч. Тако исто и непријатељска влада нема права ни од ког ратног заробљеника тражити да зада реч па да га пусте. . Чл. 12. Сваки ратни заробљеник пуштен на слободу по задатој речи, који се ухвати понова да ратује противу владе којој је задао реч, губи права да се са њим поступа као са ратним заробљеником и може се ставити под суд.

Чл. 13. Лица која иду уз војску али нису саставни део њен, као што су новинарски дописници, продавци и лиферанти животних намирница, који падну у руке непријатељу, ако овај хоће да их задржи имају право да се са њима поступи као са ратним заробљеницима, наравно, ако имају легитимација из војске коју прате. Иначе се стављају пред ратни суд који има да пресуди да ли су шпијуни или не.

Чл. 14. Чим почну непријатељства имају да се организују У свакој ратничкој страни, као и у неутралној земљи која би примила зараћене на својој територији по један извештајни биро о ратним заробљеницима. Те канцеларије имају да одговарају на све захтеве који се тичу ратних заробљеника као и да примају све извештаје надлежних власти односно интернисања, премештања, пуштања на реч, размена, бегства, боловања и умирања, да држи личну листу за сваког појединог заробљеника. На свакој од тих личних листа треба да је записано име и презиме, године старости, место одакле је, чин, трупа којој припада, датум и место заробљења, место интернисања, ране или смрти, заједно са нарочитим примедбама. Кад се закључи мир предаће се све личне листе једне ратничке стране другој.

Извештајне канцеларије имају такође да прикупљају и концентришу, све личне ствари, вредности писма и т,д. које се нађу на бојишту или које остану иза ратних заробљеника пуштених на часну реч, или размењених или побеглих, или помрлих на завојиштима или болницама — и да их врате интересованим.

Чл. 15. Друштва за помоћ ратним заробљеницима, која су правилно конституисана према законима своје земље, којима је циљ да посредују милосрдну акцију добиће од ратничких страна, за себе и своје агенте надлежно опуномоћене сваку олакшицу (у границама обележеним нуждом војничком и административних правила) да деле

гдин гране тон танана — —_--1——