Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се

вена ee a:

антене

13

Од Јелене Лозанићеве примљено је 45.800 швајц. фр. и тиме помогнуто у Србији 546 породица са 1882 члана.

Од Пупина је примљено у Срп. Др. Црв. Крста: Од српског савеза Слоге" 141.551 шв. фр. Та је сума подељена у Србији и Црној Гори на 948 породица са 3587 чланова.

Одбор Срп. Друштва Црв. Крста у Лондону послао је 12.656 шв. фр. и тд. и тд.

О пријему сваког прилога и на што је употребљен слали су Жујовић и Радојловић дародавцима тачне извештаје. Ови су неке од тих извештаја штампали да се публика увери шта је урађено са њиховим даровима. Многи су после тих извештаја понављали своје прилоге.

Од октобра 1916. отпочето је са разашиљањем пакета нашим заробљеницма и интерниранима!

У Браунау, где је било 1800 српске деце интернирано(!. :) послата је велика количина одела, рубља и обуће. Из државних средстава набављено је у Лондону за 600.000 фр. одела и обуће и то је послато нашим заробљеницима и интернирцима у разним логорима.

Преко пакетског одељења Српског Црв. Крста, и преко холандског консула у Софији послата је нашима помоћ у 2,036.941 франака (махом француских, за пола милиона швајцарских).

Колика је то била помоћ за нас, војне и цивилне заробљенике (овако су Аустријанци звали интерниране) то могу казати из сопственог искуства. Кад сам са ћерком и двоје. унучади интерниран у Раапс ан дер Таја, једну варошицу као наш Ражањ или Баточина, први телеграм који сам по одобрењу надлежне власти послао у тазбину гласио је: „Хлеба и дувана“. Већ, без дувана се може живети, и ако је то тешко човеку који је 50 година као Турчин пушио — али без хлеба се не може, а у Рапсу се могло по нешто и добити за ручак у механама и каванама али без хлеба. Сем тога и ако нас је власт силом довела у Раапс, она није била у стању да нам нађе стан, и била је принуђена да нас смести у једној друмској. механи, где смо живели 2:/, године. У срећно доба нисам никада разбирао шта једем, јер сам за време оброка отварао моју личну пошту — а сад сазнадох колико је важан црни лук за кување јер се није могао купити ни за које паре. Французи интернирани у Раапсу беху организовали своју кухињу. Кувар је пристао да кува и за нас. Његова газдарица запретила му је да ће га избацити из своје куће ако настави да кува и за Србе... Из Раапса беше неколико младића погинуло у Србији. Наравно да нисам могао изложити доброг Француза опасности да изгуби и стан и. своје франц. муштерије. У тој невољи почеше долазити поштом пакети са животним намирницама из Женеве од нашег Црвеног Крста и из Лондона. То беше права срећа у оној оскудици. Поред обилатих пошиљака жив. намирница у консервама, у којима је било чак и чоколаде за децу — почеше долазити и обуће за одрасле и за децу и понешто за. одело. Пакетно одељење нашег обавештајног бироа Срп. Др. Црв. Крста.

било је прави благослов за српске заробљенике и интернирце. А знатели колико их је било»