Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се

"80

нашем друштву поставио Ваха, под којим су наши радили као да нису под непријатељском контролом. Црвени Крст био је једина српска институција у окупираној Србији, и ако се није звала српска. Митрополит Димитрије послао је 20.000 динара Српском Друштву Црвеног Крста да их подели сиромашним породицама наших свештеника. Аустријанци су задржали тај новац за некакав свој „ортопедски завод“ али је тих 20.000 динара понова послато и онда се успело да се поделе свештеничким породицама.

Послови Црвеног Крста у Београду стално су се умножавали, те се персонал морао умножити до на 40 драговољних радника. Пошта је доносила дневно по сто писама и више. У „Београдским Новинама"' гувернмана штампана су сва тражена и сва добивена обавештења. Из Берлина, као одговор на циркулар Пг Лека из Крушевца, добивени су спискови наших заробљеника у Немачкој. И наша публика све више се обраћала Црвеном Крсту у Београду. Поред обавештења о заробљеницима, нарочито одељење писало је. дописнице сељацима и посредовало је за дописивања између наших на бојишту и оних у иностранству са онима који беху у Србији. Сиротињи је раздавана и помоћ у новцу.

· __У половини јула 1916. дошла је у Београд (понова) американска мисија Пг Рајана са једним железничким возом хране и одела. На основу спискова Српског Црвеног Крста Пг Рајан је делио храну и одело сиротињи београдској, при чему је Татомир Петронијевић стекао великих заслуга дајући и од свога новца и од новца фирме Радовићи Комп. велике суме у помоћ и у зајам. Ог Рајан, полазећи да дели помоћ по унутрашњости Србије, оставио је Ог Леку још 16.000 динара да их подели сиротињи београдској. Швајцарски консул Фегели дао му је такође 10.000 динара на исто.

30. августа 1916. дошао је у Београд извештајни биро међународног одбора Црвеног Крста. Преко њега је Пг Леко ухватио везу са Радојловићем и Жујовићем у Женеви. Овима се обратио за помоћ нашим заробљеницима у Београдском граду. Међутим је Татомир успео да нађе у Београду извесну количину одела и да га подели заробљеницима.

У почетку новембра 1916.-почео је стизати новац из Женеве. Рг Леко је примио око 10.000 новчаних упутница на три милиона круна (онда је то вредило у Србији шест милиона динара) за разна лица у Београду и у Србији. У Београду је лично раздавао новац, за унутрашњост га је слао упутницама. Навала је била таква да се код благајне Црвеног Крста морала поставити стража.

„Како при давању извештаја о разним лицима, тако и при исплати новчаних упутница било је често и кукњаве и радости. Они са села често изјављиваху да им више вреди што су чули да је онај који шаље жив, него сам новац који су од њега примали.

Рг Леко је молио за дозволу да отвори школу за бесплатно школовање сиротињске деце. Нису му допустили јер су „њихове школе довољне“.

Тек 17. септембра 1918. сазнао је От Леко преко Светске Задруге Хришћанске Младих Људи, да може да шаље новац српским заробљеницима у Бугарској — али после месец дана провалише наши на Солунском Фронту, па им та помоћ није више била нужна.

меру тен