Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се
82
болесним официрима у Давосу за повратак у Србију, послало је 3000 француских франака ДЕ алија Друштву Црвеног Крста за пострадале од земљотреса; дало је 10.000 динара летњиковцу за слабуњаву децу, дало је Министарству Народног Здравља 10.000 динара за популарисање хигијене у народу; дало је 5000 динара за обданиште ратне сирочади код Београда; дало је Материнском Удружењу 2000 динара, дало је нашим туберкулозним у Швајцарској 20.000 швајц. фразака, дало је 5000 за сирочад округа врањског.
Друштво је одликовало г-ђу Делфу Иванићку Најтингалском медаљом; основало је из Задужбине Обрена Јанковића, санаторијум за ратне инвалиде у Врњцима, дало је бараке за лечење инвалида у Ковиљачи; дало је друштвени завод за дезинфекцију и купање (у Пироту) Министарству Народног Здравља.
Друштво је обновило својих 28 одбора и 55 пододбора.
Видели смо како је катастрофа Србије распарчала и Српско Друшто Црвеног Крста. Па ипак оно није изгубило присуство духа. И ако раздробљен Српски Црвени Крст је непрекидно радио за српску војску и српски народ и остао је веран човечности и свима прописима Женевске Конвенције.
VIII
РАД ДРУШТАВА ЦРВ. КРСТА У НЕПРИЈАТЕЉСКИМ НАМ ДРЖАВАМА
У Германији — У Аустроугарској — Црвени полумесец — Јунаци Црв_ Крста — Заробљеници грађанског реда (интернирани) — Рад међународног одбора у женеви — Срце Европе.
Да би се боље могао оценити рад Српског Друштва Црв. Крста у светскоме рату, да видимо, макар у најмањој скици рад исте институције у великим државама наших непријатеља Германије и Аустроугарске, јер се бугарско друштво показало недостојно да носи одлику Црвенога Крста.
На народ од 70,000.000 душа, немачки Црвени Крст имао је прихода и расхода 78,640.855 предратних марака, а томе ваља додати обрт прајских друштава Црвеног Крста који је изнео 30,118.439 предратних марака. Кад се упореде ове цифре са бројем становништва Србије и обртом Српског Друштва Црвеног Крста видеће се да је сразмера готова иста.
Прва брига сваког војног санитета, чим је на бојишту указана прва помоћ рањеницима, у томе је, да се они што брже транспортују у позадину војске. За то треба много специјалних железничких санитетских (у Немачкој тако званих Лазаретских) возова од 100 осовина или 45 вагона, доцније 80 осовина, 35 вагона. Таквих возова дао је Немачки Црвени Крст 96, сем тога пловних лазарета од прерађених путничких бродова. Сем тога имао је и нарочите аутомобиле за пренос
ПИ и а
не